Антифашисти нису пријетња Хрватској
Пробој обруча у мају 1942. године на Биљегу, на Петровој гори, када је 760 партизанки и партизана, имајући уз себе преко 10 хиљада избјеглица, успјело пробити више од 9 хиљада окупаторских војника и домаћих колаборациониста, један је од најзначајнијих у повијести антифашистичког покрета.
Уз спашено становништво тиме је сачувано језгро партизанског покрета у овом дијелу Југославије и тако створене претпоставке да Петрова гора функционира као слободан териториј током Другог свјетског рата који више нитко није успио освојити.
Истакнуо то је то предсједник Српског народног вијећа (СНВ) Милорад Пуповац, које је, у сурадњи са Савезом антифашиста и антифашистичких бораца те опћинама Војнић, Топуско, Крњак и Вргинмост, обиљежило 81. годишњицу пробоја.
Пуповац је подсјетио да су партизане водили шпански борац Срећко Манола, каснији најуспјешнији градоначелник Загреба Карловчанин Већеслав Хољевац, као и истакнути борац из овог краја Станко Ћаница Опачић.
– У томе је пресудио њихов трк, трк на голи метак, трк на отворену ватру и спремност да се погине да би други остали живи. Те људе припадници тадашње усташке власти звали су четницима. Као што данас неки нас називају четницима. А ми то нисмо. Као што нису били ни они. Ми смо њихови потомци, не нужно по етничкој припадности, него по идеји слободе, идеји братства у тој слободи, идеји једнакости у том братству. Е, то њих смета. Смета оне који са саборских говорница оптужују српски народ да подрива данашњу Хрватску. Ти беспризорни људи оптужују народ који је под пријетњом нестанка и који брине како да уопће опстане као народ, да су непријатељи хрватске државе. Они знају да то није истина, али исто тако знају да идеја државе, какву они имају у својој глави, није она у којој има мјеста за све људи који су сљедбеници антифашистичких идеја. Ако је антифашизам пријетња Хрватској, због којег смо се данас окупили, онда треба рећи да ми нисмо пријетња, као што нису били ни они који су овдје у мају 1942. године устали и направили пробој, него сте ви пријетња Хрватској, баш као што били и они из 1941. и 1942. и то не само Хрватској, него и Еуропи – казао је Пуповац.
Програм обиљежавања пробоја започео је полагањем цвијећа за пале борце, одавањем почасти кордунашким жртвама рата и културно-умјетничким програмом у подножју Споменика устанку народа Баније и Кордуна на Петровцу Војина Бакића.
Пуповац је истакнуо и чињеницу да је за неке ријеч Кордун неприкладна, али да је и он – поријеклом из Далмације – памти и изговара с дубоким поштовањем. Успоредио је пробој на Биљегу с пробојем јасеновачких логораша 1945. године под водством Анте Бакотића, комунисте из Сиња. Сви би ти људи, казао је, данас требали бити слављени као хероји, јер су изнијели цијели рат и донијели побједу. Некима је данас, међутим, много ближи Анте Мошков, заповједник Павелићевог тјелесног здруга и заповједник операције на Петровој гори 1942., упозорио је.
Нагласио је незадовољство што, баш као ни прошле године, нити ове није било представника власти, иако би жртве из тог раздобља требале бити дио спомен-дана који је држава прихватила за све који су пали за слободу ове земље, како пише у хрватском Уставу.
Пуповац је окупљенима обећао да ће учинити што може да се коначно обнови Бакићев споменик, као један од најљепших у свјетским размјерима меморијалне пластике, питајући зашто је одбијен захтјев опћине Вргинмост да се за 2,5 милијуна куна изради елаборат о сређивању власничких односа земљишта на којем је изграђен и о обнови.
– Моја је дужност да то питам и на другим мјестима. Нећу питати зашто је препуштен девастацији, него зашто није добио подршку да се обнови за тих 2,5 милијуна куна. Ако не добијемо одговор, ми ћемо наћи начина да пронађемо тих 2,5 милијуна куна – закључио је Пуповац.
Припадник Првог кордунског партизанског одреда Миле Кнежевић рекао је да о привржености српског народа антифашизму довољно говори да је сваки трећи становник током НОБ-а дао живот за сретнију будућност нових генерација Кордуна.
