АКТУЕЛНО:

БАНИЈА ИЛИ БАНОВИНА? Угледни књижевници решавају МИСТЕРИЈУ која је посвађала Србе и Хрвате

Поруке подршке народу Баније погођеном недавним земљотресом стизале су путем друштвених мрежа и из Хрватске и из Србије. Несрећа становника Петриње и Глине и околних села на тренутак је избрисала било какав национални предзнак. Али онда је уследио нови, вербални потрес…

У ситуацији када је уплашеном и озеблом народу најпотребнији смештај, грејање и свака друга врста помоћи, једна „висока дужносница“ владајуће Хрватске демократске заједнице Дубравка Шуица (иначе и потпредседница Европске комисије задужена за демократију) бавила се, чиме би другим, него „србокомунистичким наслеђем“. Према Шуици, медији у Хрватској који о земљотресу извештавају помињући Банију, заправо желе да сруше ХДЗ. И то аргументује тиме да је Банија „српски и комунистички израз“, а Бановина званичан назив за подручје који је ХДЗ увео још 1992. године. И ето ти новог потреса – Шуицина изјава изазвала је много реакција и у Хрватској и у Србији.

Историчар др Миле Бјелајац, директор Института за савремену историју Србије, иначе и сам пореклом са Баније, каже да се ради о измишљеној дилеми.

– Све моје тетке, стрине, цела родбина сви су увек говорили Банија и Банијац. Цео народ Баније тако је говорио. Само је током тзв. Маспока почетком седамдесетих неко покушао да наметне израз Бановина. Па и познати Банијци, браћа Прибићевићи, искључиво говоре и пишу Банија или банијско – каже др Бјелајац.

Овај „проблем“, свако на свој начин, сагледало је троје пријатеља „Блица“ – песник и књижевник Ненад Грујичић, списатељица и песникиња, а и становница Глине Јагода Кљаић и лингвиста Душан Стефановић.

Такође, преносимо и мишљење хрватског лингвисте др Звонимира Сучевића-Међерала, и део текста који је професор Филозофског факултета у загребу Игор Мркаљ написао за www.порталновости.цом.

Крајишке ојкаче у којима се помиње Банија:

Развило се коло у Банији,
пјева млâдо, пјевају старији.

Нема љепше игре од банијске,
ниђе више пјевања и вриске.

Остављеној преста љута бóла
чим запјева са Баније лола.

Косац коси, кроз ливаду зуји,
на Банији стара пјесма бруји.

Питају ме одакле си, секо?
Са Баније, то није далеко!

О, Банијо, завичају мио,
никада те нисам оставио.

Чавић брдо на врху Баније,
данас није као некад прије.

Жалим Крњак и Вељун до Слуња,
Банија ми мирише к’о дуња.

Ој, Банијо, у кестену туго,
нисам теби долазио дуго.

Ој, Банијо, топла варенико,
из срца те избрисати – нико.

Јорговане у Банији мојој,
шаљи мирис избјеглици својој.

(Из антологије „Пјевај, ори, прозоре отвори“ Ненада Грујичића, издавачи: Радио-телевизија Србије и Бранково коло)

Пише: Ненад Грујичић
Ој, Банијо, топла варенико
Деценијама проучавам вековну крајишку ојкачу, певану творевину у облику римованог десетерачког двостиха. Нематеријално културно наслеђе памти више, шире и дубље од материјалног. Банија се помиње у ојкачи, дабоме, али Бановина (бановина) никад и нигде. Ево, прилажем примере из вишестолетне дубине ојкаче, све до нашег времена.

Узгред да кажем – када је пре пар година српски део становништва у Петрињи (уз учешће и прогнаника са Баније у Србији) покренуло „Фестивал ојкаче“, локална хрватска власт се дигла на сва звона да забрани овај културни догађај. Нису уважавали ни чињеницу да је ојкање (ојкача) уписано на Листу угрожених нематеријалних културних вредности при Унеску као баштина човечанства пореклом са простора Хрватске.

Зарад својих интереса, политичари не поштују и одбацују струку и људе посвећене својим професијама и тиме изазивају чегрст, подстичу мржњу и сукобе. То запажамо и поводом бесловесне полемике око двеју речи: банија (Банија) и бановина (Бановина). То је пре свега лигвистичко питање, обе речи поседују слично значење, исти иницијални потицај, али језик има другачије законитости рађања, творбе и понашања. Прва овде поменута реч (Банија) има пре свега географско значење за разлику од друге (бановина) која сама по себи означава пре свега облик уређења, то јест управну област државе или делова те државе.

У Краљевини Југославији постојале су бановине: Дунавска, Дринска, Моравска, Зетска, Вардарска, Приморска, Дравска и Савска бановина која је, поред осталог, обухватала и област Баније, Кордуна и Лике. Без ових придева бановина има уопштено значење, док Банија сасвим конкретно означава област у Хрватској између Купе, Саве, Уне и Петрове Горе. (Зграда данашње владе Војводине у Новом Саду, на пример, зове се бановина, наслеђе из Краљевине.)

Овим се разбија тврдња гневних политиканата да су само хрватске речи оне које се завршавају на – ина (бановина, Војводина, Херцеговина…). Ако је тако, зашто се жупаније у данашњој Хрватској не изговарају, то јест не пишу као – жупановине. И таквих примера има колико хоћете. Као што је смешна тврдња да је комунистички режим установио појам Банија. То могу да тврде само окорели страначки јастреби ограниченог ума.

Ова „полемика“ један је од безбројних примера где политика показује да је недорасла претпостављеној моралној и хуманој вертикали човека. Ако нам се деца угледају на политику, постаће лоши људи, то је пречица која ће их одвести до криминала.

Стари Грци су називали идиотом оног кога политика не интересује, ко „гледа своја посла“, за разлику од онога ко је нормалан и бави се политиком (зоон политикон). У то време политика је била заснавана на логици. Људи су били мотивисани да се баве политиком јер су имали логичан одраз: очекују за себе оно што очекују и за друге!

Временом логика је у политици нестала, потпуно се изгубила. Политика је поништила своје иницијално својство и претворила се у своју супротност. И та супротност је загосподарила светом. Данас је политика заснована на нелогичности, то јест на алогичности, те су они који се њоме баве у ствари идиоти.

Као вековна (миленијумска) дисциплина, политика је данас потрошена, превазиђена. У то се непрестано уверавамо, медији доприносе томе увелико. Погледајмо шта се данас догађа у Америци, земљи тзв. демократије. Зло које нам је долазило из Америке враћа се њој самој – заиграла мечка на кућном прагу Вашингтина. Не радујемо се, али видимо, цео свет то види.

Политика се стумбала у летални (смртоносни) вирус који се зове новац. Све дисциплине наше цивилизације напредују како-тако, а политика назадује. Наша цивилизација мора постићи радикално преумљење, мора изнедрити нешто ново, нову дисциплину и поредак вредности, који ће са феноменолошке тачке надићи садашњи смртолики и безнадежни облик политике.

Пише: Мср Душан Стефановић
Бановина или Банија – оба, али у различитом контексту
Крупне друштвеноисторијске промене које су се збијале у прошлости несумњиво су се одразиле и на језик. Међутим, не смемо заборавити то да је управо језик друштвено условљена појава и да је, самим тим што се тиче друштва, у уској вези са политиком. Након земљотреса који је задесио Банију, све чешће се у медијима води полемика о томе да ли се пише Бановина или је пак облик Банија тај који је у складу са нормом.

Када је реч о правилном писању Бановине и Баније, на уму треба имати то да говоримо о два потпуно различита појма и отуда не смемо дозволити полемику о томе да ли је правилно писање једног или другог облика. Најпре треба истаћи то да бановина подразумева административно-управну област, док је Банија српски назив географске области у Хрватској између Купе, Саве, Уне и Петрове горе. Погледамо ли историјске уџбенике, целокупна територија Краљевине Југославије била је подељена на девет бановина. Спајањем неколико њих настала је Бановина Хрватска, па се, аналогно томе, данас, а то траје још од деведесетих година XX века, покушава међу хрватским званичницима говорити о Бановини уместо Банији као имену области. Међутим, око тога не би требало водити полемику, будући да се мисли на семантички два различита појма.

Банија своје име носи од 1703. године, када је прекинута неизвесност око судбине области између Купе и Уне. Лингвиста Петар Скок у „Етимологијском рјечнику хрватскога или српскога језика“ из 1971. године наводи да је Банија део Карловца и да је назив добијен додавањем суфикса -ија на основу бан, чиме и искључује постојање области која би се звала Бановина. Сва потоња разматрања око писања имена ове области тичу се само и искључиво политизације језика.

Покушавањем увођења облика, или блаже речено, инсистирањем на њему, Бановина за Банију у Хрватској и називати га „хрватским“, сходно истим начином творбе топонима Војводина (од основе војвода и суфикса -ина) или Херцеговина (од основе херцег и суфикса -(ов)ина), поставља се, међу становницима Хрватске, и то питање да ли су ови топоними хрватски. Међутим, сем истог (српскохрватског) суфикса, ово нема никакву ни историјску, а камоли лингвистичку основу јер је реч о топонимима словенског порекла, па се, такође, и не би смело говорити о хрватским или српским називима. Уосталом, у прошлости, када су правно формиране све наведене области, говорило се једним језиком, писало се једним писмом, а све области чиниле су једну државу, те би сваки покушај дестабилизације језика требало санкционисати.

Пише: Јагода Кљаић
Банија, тренутак испред
Тема: Банија или Бановина!

Теме нема!

Мишљења има! Све док не буде Славоновина, Далмацовина, Истровина, Ликовина, Приморјовина, Међимурјовина и док се европарламентарка, која не заслужује да јој име буде споменуто у овој прилици, а не могу се сјетити ни неке друге у којој је њена ријеч била корисна, не буде презивала Шуицовина.

А Хадезеовина се не огради од ступња памети и интелигенције своје уважене чланице.

Што би требала учинити и Европска Уновина.

Е, онда бисмо могли имати тему!

Будући да се то никада неће догодити, ни прави, овдје рођени и одрасли Банијци, без обзира гдје сад живе или у миру почивају, никад неће бити Бановинци.

Уосталом, какво је то име из кога се не може извући посвојни придјев!

Од Бановине би могао бити: бановински, али као такав баш ништа не може значити, чак ни у замишљеном облику. Бановински пејзажи, бановинске дјевојке, бановински сватови, бановинска шљивовица… све би могло послужити само за спрдњу и изругивање. А што ће то Лијепој нечијој!

Баш је, док у својој старој кућици у Глини пишем овај текст, 15. јануара око 13.00 сати, здрмао један шармантни од 4,1 Рицхтера.

Најбоље је кад ништа не знате и ништа не очекујете.

Није болест па да пратите стање, није вода кад простим оком видите надире ли брже или спорије, није ватра коју зналац може процјењивати.

Сви исти и сви једнаки, без обзира на све различитости међу нама.

И нитко на васцијелом свијету не зна шта ће бити сљедеће секунде.

У томе је драж управо протеклог тренутка. У миру и тишини.

При величанственом буђењу, уз тутањ из подземља, звоњаву прозорских стакала, злокобно пуцкетање из зидова, кад се рингишпил покреће а ви можете само немоћно чекати које ће убрзање постићи, па да се пробудите из кошмарног сна који то није… тада заборавите своје име и презиме, ни не помишљате да се налазите у било којој држави. Али сте свјесни да се Банија бори одржати на површини, изнад подземних плоча које намећу своју мелодију за плес. Па, ако и не буде оног првог тренутка испред, бит ће сљедећег јер је управо протекли већ остао иза Баније и Банијаца. На површини.

Пише: Игор Мркаљ
Мајске Пољане
„Село мога дјетињства зваше се Мајске Пољане – тако се назвах Пољански“, пише 1921. Бранислав Мицић, глумац, цртач, сликар и пјесник, познатији као Бранко Ве Пољански, покретач Зенита. Мицић је само један од чувених становника страдалог села, међу којима су били знаменити математичари Ђуро и Светозар Курепа, партизански командант Станко Бјелајац, кипар Симеон Роксандић и други.

Након Бечког рата (1683-1699) и мира у Сријемским Карловцима 1699, утврђена је нова аустријско-турска граница и формирана Банска крајина. Управо на тај испражњени простор између Купе и Уне аустријске власти почињу насељавати католичко становништво с посједа загребачког бискупа и каптола и православно становништво из Босне, које се 1703. насељава на подручје данашње Глине и Мајских Пољана. Тако је у најгрубљим цртама довршена етничка слика Банске крајине почетком 18. вијека.

У војном погледу Мајске Пољане припадале су глинској капетанији која је након 1745. прерасла у Прву банску пуковнију. У повијесним изворима из 1750. спомиње се Божо Ребрача из Мајских Пољана, као један од 28 крајишких кнезова који је имао и чин капетана. Објављени „Попис свију мјеста, села и заселака и у Карловачком ђенералату и у Банији, гдје су све православни Србљи насељени заједно са бројем кућа по званичном попису од год. 1768“, говори да су у Мајским Пољанама пописане 72 куће.

(Из текста Игора Мркаља „Село пуно народа, научника и умјетника“, објављеног на www.порталновости.цом)

Пише: Др Крешимир Сучевић
Немојмо се брукати
Расправа „не може бити Банија, то је српски“ добар је примјер колико нас је терор става „постоји само један исправан начин на који се нешто може рећи“ довео до параноје.

Назив Бановина у јавном се дискурсу почео форсирати тамо негдје 1992. Штовише, познати спот Гордана Ледерера из јесени 1991. зове се „Банијска ратна праскозорја“.

Језично гледано, називи подручја под чијом управом творе се у хрватском језику наставцима -овина/-евина (краљевина, царевина, кнежевина), -ија (жупанија, грофовија, бискупија, монархија) и -ство (војводство, краљевство, царство). Штовише, управо нам примјери дублета краљевство – краљевина и царство – царевина указују на то да су могућа оба назива унутар истога језика. Постоје ситне значењске разлике (краљевина је искључиво политички појам, док краљевство може бити и у пренесеном значењу; но већ код царства то није случај, царевина је архаизам, а царство се користи и у политичком и у пренесеном значењу). Сходно томе, бановина је подручје под управом бана, док је банија архаизам за банов посјед и данас искључиво за географску регију. Слична ствар постоји и с подручјем под влашћу војводе, што је војводство, док је друга творба, Војводина, данас само ознака географско-политичке цјелине.

Потоње нам доказује још један апсурд – Војводина се твори управо оним наставком који је у случају Бановине означен као хрватски. Да ствар буде боља, у српском језику се подручје под влашћу бана такођер зове бановина, што нам доказује назив административних јединица Краљевине (сиц!) Југославије. Дакле, немојмо се брукати глупим закључцима и непознавање властитог језика претварати у паметовање другима, који га можда такођер не познају толико добро, али барем још нису оптерећени паранојом „кривоговора“.

Извор: Блиц

Коментари

Напишите коментар