Срушене цркве и споменици у потресу на Банији
Најпотпунији подаци о стању споменика културе послије потреса који је погодио Банији налазе се у два извјештаја сарадника Архива Срба у Загребу, архивисте Милана Раденковића и архитекте Марка Санчанина, који су у два наврата посјетили ово подручје.
Прије рата, већинско становништво ове регије чинили су Срби. У посљедњих петнаестак година, дио протјераних породица почео је да се враћа на своја вјековна огњишта. Уз велике напоре и потешкоће које су пратиле овај процес, обновљене су многе куће и имања.
У Сиску најприје су посјетили парохијски дом уз који се налази капела која служи умјесто цркве. На парохијском дому примјетна су оштећења која су настала падом димњака. Сама зграда, осим на кровишту није претрпјева већа оштећења и моћи ће се обновити. У оближњеј згради у којој је живио мјесни парох оштећења су знатно већа и њена обнова је неизвјесна.
Црква Светог Спиридона у Петрињи подигнута је 1785. године и била је репрезентативна грађевина правоугаоне основе с полукружном олтарском апсидом и високим звоником. Почетком Другог свјетског рата до темеља је срушена, заједно са иконостасом и црквено-умјетничким драгоцјеностима. Сачувало се само неколико икона које су касније прењете у нову цркву која подигнута 1976. године. У цркви је 1991. извршена пљачка и била је минирана. Били су започети радови на изградњи нове цркве на истим темељима. Зидове висине два метра Хрвати су срушили булдожером априла 1997. године. Парохијски дом био је демолиран и у њему се од 1992. године налазила капела.
У Петрињи су обишли два објекта. Зграду Парохијског дома која је саграђена крајем XВИИИ вијека и представља дио заштићене барокне језгре града. Зграда је толико оштећена да ће морати бити уклоњена јер представља опасност за кретање пјешака улицом.
Капела Светог Николе на градском православном гробљу саграђена је 1789. године и представља једину градску православну богомољу на подручју Баније која није рушена у ратовима у прошлом вијеку. У Глини је током Другог свјетског рата порушена чак и гробљанска капела. Капела је претрпјела изузетно тешка оштећења: звоник се одломио и срушио, а зидови брода цркве су попуцали на више мјеста. Њихова је констатација да ће ова капела морати да се уклони и на њеном мјесту да се подигне нова.
У Мајским Пољанама, селу које је недалеко од Глине, до потреса налазила се једна од двије православне цркве које су преживјеле ратове у XX вијеку. Друга црква налазила се у Доњем Селишту, јужно од Глине, и она није страдала у потресу.
Црква Вазнесења Господњег у Мајским Пољанама, саграђена је 1820. године на мјесту старије дрвене цркве, у потпуности је срушена у потресу. Ова црква позната је у народу као Млада Неђеља. Глинска парохија обиљежила је прошле године два вијека постојања тог светог храма.
У мјесту Влаховић налази се црква Светог Илије која саграђена 1860. године. Црква је била спаљена у Другом свјетском рату. Обнова цркве почела је 1990, али је Хрватска војска провалила и опљачкала 1995. године У потресу и ова црква је претрпјела оштећења на звонику и кровишту, те на два торњића на прочељу, док су зидови у релативнио добром стању. Приликом обнове цркве торњићи и звоник мораће се уклонити.
У Банском Грабовцу налазе се два споменика посвећења Народно- ослободилачкој борби и страдању локалног становништва. Први споменик посвећен је првој устаничкој акцији на Банији ( 23.7.1941.) није претрпио оштећења у потресу. Тај споменик оштећен је 1995. када су украдена два брончана рељефа и покушано минирање централне скулптуре.
Други споменик посвећен је жртвама масовног злочина у Банском Грабовцу који су усташке власти организовале и спровеле од 24. до 27. 7. 1941. када је на томе мјесту убијено више стотина српских мушкараца. Покрај споменика налазе се двије или три велике масовне гробнице које су ограђене али никада нису ексхумиране. Овај споменик је претрпио мања оштећења. Уколико изостане санација споменика доћи ће до обрушавања најмање једног каменог стуба.
У Доњој Бачуги налазила се црква Светог архиђакона Стефана, саграђена 1846. године. Ова црква била је запаљена у Другом свјетском рату и од ње су остале само зидине у висини кровишта. Мјештани су након рата извршили својеврсну конзервацију остатака цркве, али није обновљена. Порес је готово у потпуности срушио остатке цркве.
Приликом другог обиласка 6. јануара 2021. године сарадници Архива Срба у Загребу пролазећи кроз двадесетак банијских села увјерили су се у катастрофалне посљедице потреса.
У Блињи, селу које административно припада граду Петрињи, налази се црква Светог Илије, саграђена 1756. године. На звонику цркве су видљиве пукотине изазване потресом. Брод цркве такође је претрпио оштећења која су нешто мања него оштећења на звонику. Ова црква је у нешто бољем стању од осталих цркава иако је била најближа епицентру потреса.
Црква Светих архангела Михаила и Гаврила, саграђена од камена 1814. као парохијска црква, на мјесту некадашњег манастира Комоговина, претрпјела је озбиљна оштећења у потресу. најупадљивија оштећења на спољашности цркве уочљива су на вијенцу, који се дијелом обрушио, и површини између прозора и вијенца. На апсиди је уочљиво неколико врло изражених пукотина. Озбиљна оштећења претрпио је и звоник, који и даље стоји на мјесту. Кров, који је обновљен прије десетак година, у добром је стању.
На цркви Покрова Пресвете Богородице у Меченчанима, саграђеној 1810, нарочито је оштећен звоник којем пријети обрушавање јер је напукао на неколико критичних мјеста. Столарија са прозора на звонику пала је и оштетила недавно обновљени кров цркве. На спољашности брода цркве нису примјећена већа оштећења, иако је и брод у доста лошем стању био и прије потреса.
Црква Успења Пресвете Богородице у Доњим Кукурузарима, саграђену 1838, потрес је оштетио у толикој мјери да у њу није сигурно улазити нити се задржавати у њеној близини. Нарочито је оштећено прочеље цркве, испод звоника, на коме су видљиве врло изражене пукотине чбог чега прочељу и звонику пријети обрушавање. На броду цркве, према олтару, такође су примјетне врло упадљиве пукотине. Црква у Доњим Кукурузарима, попут цркве у Меченчанима, знатно је оштећена у Другом свјетском рату након чега никад није била стручно конзервирана.
Црква Рођења Пресвете Богородице на брду Тирол непосредно изнад Костајнице, саграђена 1755, једна је од најстаријих сачуваних зиданих православних цркава на Банији. Иако је удаљена од епицентра потреса, уз темеље цркве могуће је видјети веће количине жбуке која је отпала током потреса што, уз пукотине на фасади, опомиње на могућа озбиљнија оштећења. Најупадљивије ошптећење налази се изнад јужног улаза у цркву, између прозора и вијенца. На сјеверној фасади такође су видљиве пукотине између оба прозора и вијенца. Звоник није озбиљније оштећен док је кровиште остало неоштећено. Покрај цркве налази се Врело Мале Госпе, извор питке воде, изнад којег се налази камен на коме је 1833. уклесан ћирилични натпис који говори о времену када је врело обзидано. Ова плоча није оштрећена у потресу.
Свиница је некад била једно од највећих и најмногољуднијих села на Банији. У селу су била подигнута два храма: црква Рођења Светог Јована Крститеља, саграђена средином XВИИИ вијека, и капела Преподобне мати Параскеве односно Свете Петке, саграђена 1846. Обе цркве су запаљене у Другом свјетском рату.
Црква Светог Јована није обновљена након што је претворена у рушевине. У недавном потресу пала је велика количина каменаиз горњих зона црквених зидова, али зидине нису порушене.
Мјештани су у два наврата обновили тешко оштећену капелу Свете Петке, прво након Другог свјетског рата и затим након што је црква тешко ошптећена 1995. године. Ова црква је једно од најважнијих мјеста ходочашћа на Банији, нарочито када је ријеч о ходочасницима, без разлике вјере. Црквица Свете Петке, понос сељана Свинице, претрпјела је веома тешка оштећења приликом потреса. На зидовима, прочељу олтара и звонику, свуда су примјетне бројне и врло упадљиве пукотине. Капела још увијек стоји на мјесту, али постоји велика опасност од њеног урушавања.
Дрвена црква Светог архангела Михаила, на сеоском гробљу у Доњем Селишту код Глине подигнута је 1720. године. Ова црква представља један од најстаријих храмова Српске православне цркве на Банији и једина је преостала дрвена православна црква након што је недавни потрес уништио дрвену цркву Вазнесења Господњег у Мајским Пољанама. Ова црква је у реалативно добром стању и није оштећена потресом. У Бузети налазила се најстарија црква брвнара на Банији, али ју је запалила и уништила Хрватска војска у акцији „Олуја“ августа 1995. године Том приликом страдале су и иконе.
Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије заједно са епископом далматинским Г. Никодимом и епископомн горњокарловачким Г. Герасимом 2. јануара 2021. године обишли су подручје Баније које је погођено разорним земљотресом.
Том приликом најприје су обишли парохију петрињску и разговарали са протопрезвитером Сашом Умићевићем чија је парохија највише погођена овим природном катастрофом. Петриња је остала без оба богослужбена мјеста, јер је страдао парохијски дом у коме се налазила капела посвећена Светом Спиридону и капела на гробљу посвећена Светом Николи.
У наставку су посјетили манастир Комоговину, затим храм Покрова Пресвете Богородице у Меченчанима, оба у земљотресу страдала и сада су ван богослужбене употребе, а припадају надлежности Црквене општине костајничке.
Након тога су се упутили у парохију глинску гдје их је дочекао презвитер Горан Каламанда са којим су обишли Мајске Пољане и мјесто гдје је био храм Вазнесења Господњег који је у потпуности порушен.
На крају су обишли храм Рођења Пресвете Богородице у Глини и парохијски дом. На храму су видљива оштећења на спољним зидовима, на сводовима, на звонику који је пукао и храм као такав није за богослужбену употребу. Такође парохијски дом у потпуности је оштећен, те није безбједан за живот свештеника и његове породице.
У Глини се налазила црква Рођења Пресвете Богородице која је била израђена 1826. године. Црква је послије усташког покоља Срба порушена у августу 1941. године. Нова црква Рођења Пресвете Богородице подигнута је на другој локацији 1963. године. У августу 1995. гранатирана је од Хрватске војске, потом опљачкана и демолирана. Храм до овог потреса био је у литургијској употреби. За време акције „Олуја“ и парохијски дом био је проваљен и опљачкан. Послије тога је дјеломично обновљен и у њему живи свештеник са породицом.
Оштећено православно гробље и спомен-костурница у Глини
На старом православном гробљу у Глини срушено је на десетине споменика као и спомен-костурницау којој су сахрањене жртве два масовна усташка злочина у Глини. Ријеч је о жртвама покоља Срба у Глини у прољеће 1941, и жртава покоља Срба са Кордуна у глинској православној цркви у љето 1941. године. У земљотресу у потпуности је срушена и кућа Љубана Једнака, јединог преживјелог у покољу у глинској цркви. Срушен је и споменик угледне глинске српске пододице Пелеш, у чијој је кући први пут изведена композиција која ће касније постати химна Хрватске, а коју је компоновао Јосиф Руњанин, крајишки официр у тадашњој аустроугарској војсци.
Потрес није само изазвао штету на објектима и споменицима културе на подручју Баније него су знатна оштећења настала и на објектима на подручју Републике Српске. Тако је у потресу урушен и крст на храму Светог Николе у Добрљину код Новог Града. Изградња овог храма завршена је двадесетих година прошлог вијека. Храм Светог Николе налази се на списку непокретних културних добара Републике Српске и на листи националних споменика Босне и Херцеговина. У Новом Граду оштећени су у потресу и многи објекти за становање.
Тако се судбина још једном грубо поиграла са нашом културном баштином. Може се слободно рећи да оно што усташе нису уништиле за вријеме Другог свјетског рата, затим што је остало неоштећено за вријеме грађанског рата у Хрватској, сада је докрајчио потрес. Има ли наде да српски напод православне вјере који вјековима живи на томе подручју још једном смогне снаге и обнови своје светиње. Без помоћи Србије и Срба који су након прогона у августу 1995. разасути по читавом свијету мали су изгледи да се ово оствари.
