БОЉЕЛЕ ГА СВЕ РАНЕ СВОГА РОДА: Пуковника Лаловића убила неправда према српским борцима

• Лаловић је био учесник највећих битака у Одбрамбено-отаџбинском рату, а његова улога се посебно истакла у првој Митровданској бици и офанзиви на Другу лаку бригаду када је пала Бијела.

Пуковник Зоран Јањић, један од ратних команданата у Невесињској бригади, рекао је да је отишао велики човек и борац, те да је Лаловића убила неправда према српским борцима и Републици Српској.

– Посебно су га погодила хапшења наших сабораца у Невесињу, јер је то сматрао као велику неправду. Сматрао је да су неправедно оптужени – рекао је Јањић.

Миленко Лаловић рођен је у Калиновику 1958. године. Завршио је Средњу војну школу пешадије у Сарајеву и као одличан ђак добио могућност да иде на Војну академију. Завршио је академију 1980. године и почео да ради као командир вода на Војној академији где су га задржали да буде васпитач млађим генерацијама. Највише времена у мирнодопском делу је провео на Војној академији.

Јањић се присећа да је Лаловић у Херцеговину дошао 17. маја 1992. године, у Херцеговачки корпус и добио распоред у 10. моторизовану – Мостарску бригаду где је постављен на дужност команданта Првог батољана Мостарске бригаде.

– Када се Мостарска бригада повукла у рејон Бусак – Врањевићи и 15. јуна 1992. године формирана Невесињска бригада од 10. Мостарске и 13. Невесињске, Лаловићев батаљон је постао Трећи батаљон Невесињске бригаде. Био је на положају на главном правцу напада непријатељских снага у рејону Буска. Његов батаљон је био на одбрани тога правца – навео је Јањић.

Он је истакао да је Лаловић на невесињско-мостарском ратишту био до 1994. године када прелази за команданта Друге лаке бригаде и на том положају на Борцима остаје до краја рата. Након рата вратио се породици у Београд и радио у Генералштабу војске Србије до пензионисања 2009. године.

– Остао је запамћен по надимку Лале Заврата, јер је читав рат носио црногорско-херцеговачку капу `заврату` као идентитетски симбол Срба. Друга карактеристика по коме су га памтили народ и војска је то што је био омиљен официр. Сви су га волели и ценили, радо су га призивали у друштво – навео је Јањић.

Према његовим речима, Лаловић је прошао најтеже периоде кроз које је прошла Мостарска и Невесињска бригада.

– Био је у највећим биткама, првој Митровданској бици, затим офанзиви на Другу лаку бригаду када је пала Бијела. Након Дејтона цели положај који је држао морао је да напусти и преда у руке муслиманских снага. Доживео је пораз у миру, а не у рату. Одликовала га је велика храброст и преданост одбрани Републике Српске, томе је био предан до краја – навео је Јањић.

Командант батаљона у Невесињској бригади Драгомир Бакоч сећа се Лаловића као професионалца и способног официра.

– Била је добра сарадња између наших батаљона. Увек смо се могли ослонити на њега и његову јединицу. Знао је да се постави као командант, свакога је разумевао и био коректан у сарадњи – каже Бакоч.

Лаловић је преминуо синоћ, а биће сахрањен на Бежанијском гробљу, у среду 22. децембра.

(СРНА)