Болна свједочења о злочинима у Добровољачкој; Три деценије чека се правда
Тада је у Добровољачкој улици пресретнута војна колона која се извлачила по претходно постигнутом договору. У тим данима убијена су 42 војника, официра и цивилна лица на служби у ЈНА, десетине је рањено и заробљено.
Недавно је подигнута оптужница против 10 лица, али су њом обухваћени само догађаји из Добровољачке што је изазвало огорчење породица убијених и преживјелих војника. Мирна шетња у Сарајеву данас без инцидената.
Након пет година паузе, породицама убијених војника и преживјелим из Добровољачке поново је омогућено да бар накратко посјете мјесто страдања, уз будно око специјалних полицијских снага.
Емоције ломе Миленка Перића. Био је млади војник када је изведен из камиона. Први пут је у Добровољачкој након рањавања и пакла који је прошао прије три деценије.
Перић је имао срећу да није убијен као седам војника и официра у Добровољачкој. Подијелио је судбину 207 заробљених и десетина рањених , који су након неколико мјесеци тамновања размијењени.
– У односу на прије 30 година, да смо имали тада толико обезбјеђење не бисмо прошли како смо прошли. Имао сам 20 година , био сам заробљен – каже Срђан Лукић учесник колоне ЈНА у Добровољачкој.
Осим ожиљака на тијелу од рана задобијених током одбране Команде на Бистрику, Жељко Пантелић носи болне сјећања и на како каже, издају тадашњег политичког и војног врха СФРЈ која су , сматра, допринијела страдању у Добровољчкој, гдје је био заробљен.
– Добра вијест је што је подигнута оптужница, али жалосно што није обухватила убиства војника од 20. априла па све до посљедњег убиства војника ЈНА у касарни маршал Тито 23.маја – истакао је Пантелић.
Тужилаштво БиХ недавно је подигло оптужница против 10 политичких, војних и полицијских званичника тадашње РБиХ на челу са Ејупом Ганићем. Сумњиче их за убиства, рањавања те мучење заробљених војника ЈНА. Оптужницу није потврдио Суд БиХ. Породице убијених војника ЈНА 2. маја на Скендерији и другим локацијама у Сарајеву разочаране су што ће смрт њихових најмилијих остати без судског епилога.
– Нисам дошла да провоцирам никога. Дошла сам да одам пошту и мом брату и свој браћи која су на свиреп начин убијена у Сарајеву – истакла је Гордана Гвозденовић сестра убијеног поручника ЈНА Обрада Гвозденовића.
Уочи мирне шетње и полагања ружа на једно од мјеста страдања Добровољачкој, униформисани припадници Удружења „Зелене беретке“ одали су почаст, како кажу, браниоцима града и поручили да је колона ЈНА била легитимна војна мета те да није било ратног злочина.
– У колони која се кретала није било борбе, пошли смо да изађемо. Они су нас сачекали. Нека погледају снимке гдје се чује наредба да се пале сва возила запаљивим материјама , наредба од Загија – рекао је Данило Берибака учесник колоне ЈНА у Добровољачкој.
3.маја 1992.године у послијеподневним часовима колона у Добровољачкој је нападнута из свог наоружања. Масакр се могао избјећи да је генерал Милутин Кукањац послушао упозорење помоћника за безбједност Ратка Каталине да се спрема општи напад муслиманских формација.
Кукањац је повјеровао Алији Изетбеговићу који је рекао да неће бити напада. Али ни гаранције УНПРОФОР-а нису спријечиле један од првих ратних злочина у Сарајеву, који је најавио рат.
