Априлски помен жртвама у НДХ
У Београду је одржан априлски помен свим жртвама усташког коначног рјешења у НДХ 28. априла на Дан геноцида над Србима у 20. вијеку. Организатори су Организациони одбор преживјелих логораша Јасеновца и НДХ, Савез извиђача Србије и Савез извиђача Београда, Друштво српских домаћина, удружења Крајишника, Организациони одбор за подршку Смиљиној резолуцији.
Парадигма усташке бестијалности и имеперија окрутности био је Јасеновац. Читаве породице су уништаване, а међу њима и двије свјетски познате – рођаци из породице Николе Тесле и аутсроугарског новинара јеврејског поријекла из Земуна Теодора Херцла. Чак 91 Тесла је постардао на територији НДХ од којих је 14 закланих у Јасеновцу заједно са 13 чланова породице Херцл из Земуна. У логору Јасеновац усташки зликовци су на чак 57 начина ручно убијали логораше, мучили их, вадили очи, сакатили, фетусе из утроби мајки вадили, убијали ножем, маљем, србосјеком, то је геноцид. Усташка идеологија је поред нацизма и фашизма најсмртоноснија у 20. вијеку.
Познати српски историчар Василије Крестић је указао на значај увођења Дана геноцида над Србима у 20. вијеку и како се у Србији односи према страдалим мученицима.
– Њих се сјетимо само приликом неких јубиларних датума, и онда се одужимо церемонијално тек тако да формално према њима одужимо дуг и покажемо да их нисмо заборавили и да их волимо. Сјетимо их се и онда када нас браћа Хрвати, а то није ријетко, неким непочинством прозову и увриједе. Иначе у посљедње вријеме наши званичници се труде да прећуткивањем геноцида стекнемо љубав оних који и даље слиједе политику геноцида. У неким приликама купујемо љубав оних који нису прикривали мржњу према нама, улажемо новчана средства у обнављања издања неких познатих хрватских србомрзаца који су нам својевремено пријетили да неће бити довољно ужади за вјешање Срба. Да бисмо придобили симпатије оних који су стајали и данас стоје иза идеологије геноцида смањујемо број жртава страдалих од геноцида и тиме свјесно фалсификујемо историју да бисмо умањили димензије злочина – рекао је Крестић.
Одјељење историјских наука САНУ и читава Академија јавно се тим поводом огласила и упозорили су надлежна министарства молећи их да зауставе ту врсту политиканства и фалсификовања историје. Међутим, највиша научна установа у држави није била удостојена никаквим одговором.
Крестић наглашава да је жалосно што се поново као у вријеме комунизма поигравамо са јасеновачким жртвама.
– Наши политичари којима је стало да постанемо пуноправни чланови европске заједнице спремно тргују нашим жртвама не би ли тако одобрили хрватске политичаре да нам не праве препреке и сметње при уласку у ЕУ.
Смиља Тишма је као дијете од 5 и по година преживјела логор, у коме је са двије сестре и братом провела 18 мјесеци.
– Прије 37 година приступила сам оснивању удружења. Цијели радни вијек сам провела биљежећи да се не заборави прошлост и страдање српског народа које је претрпило у току Другог свјетског рата. Уз подршку посланика, потписника иницијативе за доношење Резолуције о осуди усташког геноцида и групе 44, тачка коју смо чекали 80 година, а то је Приједлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима 1941–1945. ушла је у процедуру 7. децембра 2021. године. Претходни покушаји 2016. и 2017. нису успјели, али се надамо да ће нови сазив имати слуха за нас преживјеле логораше Јасеновца.
Тишма пита колико пута треба да се догоди етничко чишћење над Србима да би се донијела Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Јадовну, Даници, Сиску… и широм НДХ.
Гојко Рончевић Мраовић преживјело дијете логораш Јастребарско, саборац Смиље Тишме и иницијатор Смииљине резолуције о усташком геноциду НДХ се такође обратио присутнима.
– Морамо бити живи бедем пред ревизијом историје. Вријеме је да се жртвама да спокој, починиоцима вјечни биљег геноцида. Да српски народ ослободимо заборава и неадекватног обиљежавања смрти више од милион својих сунардоника и да се не дозволи брутално умањење жртава.
Након обраћања савским путем јасеновачких мученика пустили су у ријеку три ловорова вијенца за Србе, Јевреје и Роме жртве усташког терора.
Присутни су били и из Савеза јеврејских општина Србије Данијела Данон генерални секретар Савеза јеврејских општина Србије, унука рабина Данона који је брутално заклан у Јасеновцу; представник Савеза јеврејских општина Србије Арон Албахари, из ромске заједнице Илија Стојановић, Тамара и Биљана Јовановић, Љуан Кока, представници Центра за културу Источна Илиџа и директор центра Божидар Новаковић, проф. Миланка Михајловић из Средње школе 28. јун из Источног Сарајева која је и организатор игроказа Трагом једне књиге Јасеновац–Аушвиц Балкана одликовану Светосавском повељом Министарства просвјете Републике Србије, проф. Ненад Ркман вјероучитељ из Србобрана, директорица Гимназије и Средње стручне школе Светозар Милетић из Србобрана Јасмина Шекуља, професор српског језика Марко Самарџија и стручни сарадник школе Ђорђе Зоти, пуковник Мирко Радаковић…
У току програма Драгиша Симић говорио је Пркосну пјесму Добрице Ерића, ученици Средње школе Светозар Милетић говорили су поеме о Јасеновцу, а ученици Средње шкое 28. јун из Источнг Сарајева извели су игроказ Трагом једне књиге Јасеновац –Аушвиц Балкана.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
