У Београду служен парастос убијеним Србима у Западној Славонији
Док цијела Србија слави празник рада западнославонци се присјећају злочиначке акције Бљесак и страдалих Срба у тој акцији. У Цркви Светог Марка и ове године је одржан парастос и положено је цвијеће на споменик у Ташмајданском парку.
Предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић у свом говору код споменика је рекла да је операција „Бљесак“ почела у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. године артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца. У вријеме напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН-а.
Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавјештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шљемови”су се повукли у базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.
У саопштењу Веритаса наводи се:
У акцији „Бљесак”, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила. Међу жртвама је 56 жена, 8 деце до 14 година и 75 особа преко 60 година старости.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 165 особа. Међу несталима се води још 118 особа, међу којима је 51 цивил, укључујући и 23 жене. Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 115 идентификовано. И кад се идентификују ексхумирани а неидентификовани (33), остају непозната гробна мјеста за 85 посмртних остатака.
Све наведене чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савjет безбједности никада Хрватској није увео казнене санкције зато што је, као чланица УН-а, извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.
Цвијеће су положили представници Удружења Суза, Асоцијације избјеглих Срба, предсједник Веритаса Саво Штрбац, предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта, Удружење избеглих, расељених и досељених лица „Завичај Београд“, Координација удружења избеглих и расељених у Rепублици Србији, Предсједник општине Звездара Владан Јеремић, Делегација општине Гроцка, Удружење бораца Крајине у Србији, Удружење крајишника „Глас Крајине”, Завичајно удружење „Родна груда”, Удружење мјештана и пријатеља Врбичана – Призрен, Удружење ветерана и поштовалаца Црвених беретки и делегација општине Палилула.
Предсједник Удружења „Завичај” Ненад Абрамовић рекао је за СРНУ да је, осим осјећаја туге код прогнаних и породица убијених, најприсутнији осјећај дубоке неправде јер нико није одговарао за те злочине, али и поноса јер се далеко од Западне Славоније рађају неки нови Крајишници.
– Рађају се нове генерације и Крајишника и Западнославонаца, који су јако успјешни. Нема ни једне области у свијету гдје немате Крајишника. То нам даје снагу да не заборавимо ко смо, шта смо и одакле смо – рекао је Аврамовић.
– Важно је да не заборавимо да је однос снага у тој акцији био 4.000 српских бораца у односу на 16.000 бојовника који су јуришали уз подршку НАТО пакта. Да су српску нејач напали из више праваца, а да их је јордански контигент УН једноставно пустио да прођу – рекао је Абрамовић.
Он је нагласио да се не смије заборавити ни да су колоне избјеглица гранатиране из авиона и да би број жртва био неупоредиво већи да авијација Републике Српске није срушила авион којим је управљао Рудолф Перишин.
О свом искуству говорила је и предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић која је изгубила брата, а отац је преминуо од посљедица заробљавања, батињања у Бјеловару и Вараждину.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да Тужилаштво за ратне злочине у Београду коначно покрене истраге и подигне оптужнице против наредбодаваца и починиоца свирепих и масовних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у злочиначкој акцији „Бљесак“ али и у осталим злочиначким акцијама хрватске војске и полиције на подручју западне Славоније током 1991. године.
– Крајње је вријеме да се наше Тужилаштво за ратне злочине крене да процесуира бројне злочине који су почињени против Срба а не да се само бави злочинима које су починили припадници српских снага. Апсолутно је неприхватљиво и скандалозно да је Тужилаштво за ратне злочине у претходних 19 година свог постојања подигло само једну оптужницу и то против само једног припадника хрватских формација за ратне злочине против Срба током грађанског рата у Хрватској.
Милорад Муникравић координатор Православног удружења Света Крајина наводи да се ни са чим не може оправдати убиство 283 цивила.
– Крајина је била заштићена зона УН и имала је посебан међунарoдно-правни субјективитет и утолико је тај злочин већи. Јако је битно да се у историографији коначно почне третирати и чињенично говорити језиком истине. Врло је погрешно рећи да је била нека војно-полицијска акција, тај Бљесак, а кaсније и Олуја су класични терористички акти- рекао је Муникравић.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
