Болница коју нацисти и усташе никад нису открили
Поводом 80. обљетнице од оснивања партизанске болнице на Петровој гори, Савез антифашистичких бораца и антифашиста РХ организирао је 23. октобра посјет болници кроз коју је за вријеме рата прошло више од 5.000 партизанских рањеника и болесника.
Загребачки антифашисти, којима се придружило и њих неколико из Карловца, у два аутобуса и поред кишовитог времена и влаге и препрека на приступном путу који је, иако уређен, још увијек обрастао грањем, обишли су простор некадашње болнице, односно бараке које су више пута девастиране и обнављане, као и гробље на којем почива око 1.000 бораца и цивила који умрли приликом лијечења.
Положен је вијенац и на споменик докторици Марији Шлезингер која је, умирући од тифуса почетком 1943., тражила да се њен гроб ископа код улаза у једну од земуница како би и на тај начин штитила рањенике.
О хисторијату болнице говорио је учесник НОБ-а Миле Кнежевић који је подсјетио да је формирана на основу одлуку с партизанског савјетовања у Џоданима када је дан задатак лијечнику Сави Златићу и болничару и шпанском борцу Јакову Крањчевићу Бради да на локацији Врлетне стијене организирају градњу барака и земуница за особље и рањенике. Болница је почела с радом у октобру 1941. а откривена је и спаљена током усташке офензиве у прољеће 1942. при чему рањеници нису страдали.
Кренуло се у градњу нове болнице у Пишином гају која је имала све потребно за одржив рад, укључујући зубарску ординацију и кируршку салу, агрегат за струју, па и просторије за стражарску јединицу. Непријатељ никад није открио болницу у коју је стизала помоћ западних и источних савезника, а одакле су рањеници пребацивани авионима на лијечење у Италију, рекао је између осталог Златић, истичући да је болница дјеловала до 25. маја 1945. кад је пребачена у ослобођени Карловац. Поводом 20 година од почетка устанка и оснивања болнице, болница је у потпуности реконструирана, а 1971. добила је и орден и звање народног хероја. У част НОБ-у и жртвама фашистичког терора на Кордуну 1981. на највишој коти Петрове горе, Великом Петровцу, саграђен је монументални споменик, дјело Војина Бакића.
Након „Олује“ 1995. и споменик и болница су девастирани и пљачкани, с тим да су током година улагана средства за обнову барака у болници које су сада барем под кровом, иако без највећег дијела прозора и експоната.
Никола Трбојевић, предсједник удружења антифашиста у Војнићу, подсјетио је да су на Петровој гори биле све важније институције НОБ-а, укључујући ЦК КПХ и штампарију Вјесника, као и најважнији партизански руководиоци Владо Бакарић и Већеслав Хољевац.
– Штета што држава није посветила болници довољно пажње да се експонати сачувају, поготово што је до 1995. све било на свом мјесту – рекао је Трбојевић. Подсјетио је да је 12. јануара 1942. ослобођен Војнић као прво котарско мјесто, као и на обиљежавање пробоја усташко-домобранског обруча 14. маја 1942. када су се извукли борци и дио народа, док су они који су остали махом одведени у логоре из којих се нису вратили.
– Овдје сам прије свега као антифашисткиња, а онда као изасланица загребачког градоначелника Томислава Томашевића који је донирао руже да их се постави на крстове на гробљу . рекла је заступница градске скупштине Рада Борић. Сматрам да ово мјесто треба бити другачије обиљежено и да је жалосно да у години посвећеној 80. обљетници устанка постоје само четири музеја везана уз НОБ, рекла је Борић.
– Жалости запуштеност идеја антифашизма и идеја на којима се темељи ова држава, а још је жалосније да не желимо бити побједници у антифашистичкој борби. Некима је у интересу да смо губитници, па је губитник и ово мјесто које није уписано у попис културних добара РХ, за разлику од болнице Фрања у Словенији коју су обновили средствима ЕУ. На нама је, надам се и на онима млађима, да се потрудимо да ово мјесто буде другачије обиљежено и да успомене на људе и догађаје успијемо сачувати за будуће генерације. Времена су се мрвицу промијенила набоље; вјерујем да ће тако бити и даље, а неки од нас ће се за то и потрудити – подвукла је Борић на крају излагања. Учесници су обишли бараке и заједнички отпјевали пјесму „Петрова ми гора мати“.
