Чланови удружења „Против заборава“ и даље траже своје нестале
Поводом Међународног дана несталих особа, чланови Удружења породица несталих, убијених и насилно одведених „Против заборава“ окупили су се у Вуковару где су им својим присуством подршку дали представници Српског народног већа и Заједничког већа општина.
Према последњим подацима, тренутно су у регистру налазе 1832 особе нестале током рата деведесетих. Највише је оних српске националности, а чланови српских породица које још увек трагају за истином окупљени у удружењу „Против заборава“ нису задовољни потрагом за несталим цивилима.
– Никада нећемо бити задовољни зато што је све јако успорено и нема дијалога између Републике Хрватске и Србије. Ту све стаје и настају сви проблеми, јер једни друге оптужују, а нажалост људи који траже своје нестале ту испаштају. Проблем је ексхумацијама, али има и доста оних који нису идентификовани. Удружење тренутно броји 30 чланова, пуно је људи умрло неки су одустали, а како одмиче време људи је све мање. Изгубили су сваку наду – рекла је председница удружења „Против заборава“ Марица Шеатовић.
Члан овог удружења Милош Грујић неуморно трага за својом супругом Даринком Грујић која је нестала у Вуковару 1991. године. Као руководилац Црвеног крста одведена је са свог радног места.
– Све сам пронашао од изјаве особа из хрватске војске, од лица који су били на саслушању у Београду. Тачно сам сазнао и ко ју је и када одвео, где је била. Међутим до данас ми нико није ништа јавио нити сам сазнао где је, обраћао сам се и бившем министру унутрашњих послова, али ништа није подузето. Мислим да држава јако мало улаже у откивање истине и да је некима стало да се то све не сазна – рекао је деведесттрогодишњи Милош Грујић из Борова насеља.
Донета су законска решења која признају статус и права цивилне жртве рата
Међународни дан несталих особа био је повод да се чланови удружења окупе и подсете јавност на бол и неправду са којом живе више од 30 година. Окупљању у Вуковару присуствовао је и председник Заједничког већа општина Дејан Дракулић који је истакао да је ова институција пружити сваку врсту помоћи у процесу трагања за несталим људима. У овој борби за истином српске породице несталих нису саме истакао је саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић који је присуствовао окупљању у Вуковару.
– Ово је свакако болна тема поготово када се сусретнемо са породицама чији су ближњи нестали у току ратних збивања. Њима је свакако најтеже и на нама који смо у политици је да им покушамо олакшати тај терет, на неки начин да их покушамо утешити и да дамо конкретан савет како да остваре нека од својих права. Донета су одређена законска решења која признају статус и права цивилне жртве рата. Све то им неће вратити најближе, али ипак може дати одређену моралну сатисфакцију да се њихова жртва призна у друштву. Јако је важно оснажити рад удружења, да се они редовно окупљају и размењују информације, да се обрате Српском народном већу и Заједничком већу општина и да поднесу захтеве према надлежном министарству и остваре статус цивилне жртве рата и све што тај статус доноси – изјавио је саборски заступник СДСС-а Борис Милошевић који је и као потпредседник Владе РХ улагао напоре у циљу решавања проблема несталих лица.
– Настојао сам да овај проблем на неки начин макнем са дневног реда политике и да то буде искључиво хуманитарно питање. Организовао сам један састанак у Влади, где су били представници удружења „Против заборава“, указивао сам на њихов статус и проблеме. Имајући у виду њихове појединачне судбине да остваре сва права јер они су и без закона неоспорно свих ових година цивилне жртве рата. То морамо да посматрамо искључиво као један хуманитарни проблем – додаје Борис Милошевић.
Потпредседница СНВ-а Драгана Јецков истакла је да се породице који трагају за несталим члановима буде и лежу са неизвесношћу, тугом и болом, а с обзиром на то да је прошло више од 30 година и са резигнираношћу због свега што их је задесило.
– Ми у ЗВО- у и СНВ- у трудимо се пружити им адекватну правну помоћ посебно када је у питању Закон о цивилним жртвама рата. До сада је по овом основу од 1.1.2022. године предато 73 захтева. То су управни поступци за које се материјали скупљају по службеној дужности и чим будемо имали прва решења о њима ћемо моћи нешто и конкретније рећи. Званична бројка је 1832 нестала лица, то значи да су 1832 породице завијене у црно и сигурно да треба имати саосећања и поштовати њихову жртву. Без намере да се одређује било која припадност, међу тим лицима је велики број Срба и једнако као за све нестале заинтересовани смо за расветљавање њихових нестанака и страдања – истакла је Јецков.
Извор: срби.HR
