Чување традиционалне уметности Српкиња из Даља
Удружење „Ђорђе Оцић” започело је пројекат дигитализације традиционалне текстилне баштине српских породица из Даља.
Проучавање некадашње свакодневице појединачних породица један је од начина да се боље упозна култура народа коме те породице припадају. Будући да је свако истраживање најбоље започети у непосредном окружењу, и чланови Удружења „Ђорђе Оцић” из Даља заинтересовали су се и почели да „запиткују” чланове својих породица, рођаке и комшије, који су у потрази за одговорима, кренули да прекопавају по својим сећањима али и орманима.
Тако су они, заједничким снагама, открили колику вредност могу да открију породични сандуци и ормани, за које многи од нас, макар у тренутку, помисле да су само безвредни предмети. Наишли су на права уметничка дела својих даљских предака.
– С реализацијом пројекта „Дигитализација традиционалне текстилне баштине српских породица из Даља” Удружење „Ђорђе Оцић” започело је марта ове године, али с развијањем те идеје кренуло се још раније, почетком прошле године. Сам рад на пројекту, својом стручном подршком, подстакли су Тинде Шипош Живић и Власта Шабић из Музеја Славоније у Осијеку, чији представници су показали отвореност и спремност да прихвате резултате истраживања Удружења, као и др Милина Ивановић Баришић, виши научни сарадник београдског Етнографског института САНУ и Вера Шарац Момчиловић, етнолог и музејски саветник из Београда. Финансијски су тај истраживачки рад Удружења подржали Министарство културе Републике Србије и Осјечко-барањска жупанија – објашњава председница Удружења Дејана Оцић.
Намера удружења је била да осветли труд, рад али, пре свега, креативност некадашњих Даљкиња. Од нечега се мора почети па су се за сада ограничили на простор Даља, али очекују да ће им се с информацијама о свом породичном уметничком благу јављати и људи са ширег простора, односно с простора целог Ердабова (Ердута, Даља, Борова, Вуковара). За сад се показало да је то од чега су кренули одлична основа за развијање ове врсте архивирања баштине.
– План је био да са пописом текстилне баштине завршимо до краја ове године. Показало се, међутим, да ће бити заокружена само једна фаза, јер су се у међувремену јавиле још неке породице које чувају уметност својих предака. Уз то, отворена су и потенцијално нова поља за истраживачки рад. У породичним архивама нашле су се и разне старе породичне фотографије, са тавана су спуштени делови старих разбоја, преслице, али и реквизити за ткање и сл. Један разбој је, захваљујући Катерини Новоселић из Хабјановаца, реконструисан и конзервиран, а Видосава Радојчић и Никола Којчић су удружењу на чување оставили делове својих породичних разбоја – истиче Дејана Оцић.
Истовремено са пописивањем и архивирањем, Удружење навелико ради на припремама за изложбу под називом „Мустре даљске”, коју планира да отвори почетком 2022. године, а коју је финансијски подржала Канцеларија за Србе у дијаспори и региону Министарства спољних послова Републике Србије.
Поред несумњивог дивљења уметницама, бакама и прабакама, дубоко поштовање и захвалност, наглашавају представници Удружења, дугују њиховим кћерима и унукама које су тај труд умеле да цене. Те предане и педантне чуварке баштине нису сачувале само своје немерљиве успомене, оне су сачувале и траг једне породице у времену разних искушења, траг народа у историји, а које ће се захваљујући том њиховом чувању уписати у вечност. Заслужују те чуварке да заузму посебно место у документацији Музеја Славоније, у записима и на изложби Удружења „Ђорђе Оцић”. Да се не заборави поменућемо овде и њихова имена. То су Видосава Сека Радојчић, Анкица Илинчић, Мирјана Новаковић, Гордана Орсић, Бранка Утвић, Милица Оцић, и недавно упокојена Веселинка Гавриловић.
Извор: srbi.hr
