Да истина о страдању Срба није сакривана, НАТО вас не би напао: Американац, оснивач Института за Јасеновац, о срамној ревизији историје

Професор Бери Литучи, оснивач Института за Јасеновац: У вашингтонском Музеју Холокауста геноцид у Хрватској није постојао. Милошевић имао право да употреби силу како би зауздао насиље Албанаца.

РАЗОТКРИВАЊЕ истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог светског рата морате схватити као питање националне безбедности првог реда. Тако Израелци третирају Холокуаст који су они доживели. Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и с Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у целом свету, делимично и својом кривицом – овако говори професор Бери Литучи, оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу.

Универзитетски професор из Бруклина, који је први у Америци, још 1997. године, основао институцију која се бави страдањима Срба у НДХ, подвлачи:

– Ваши политичари, нарочито у дијалогу са земљама насталим после распада СФРЈ, морају да инсистирају на чињеници да је више стотина хиљада Срба побијено у Хрватској и делом у Босни од нацистичких режима који су успостављени од хитлеровске Немачке. И док не признају своју историјску одговорност, није ни нормално да имате топле односе.

Американац, који је 2005. успео да у Парку сећања на Холокауст у Њујорку постави Спомен-камен посвећен настрадалима у Јасеновцу, а 2019. и на стратишту Јадовно, наводи да се управо пред очима целог света догађа велика и срамна ревизија историје, у којој злочинац и жртве замењују места.

– Узроке дела ваших проблема потражио бих у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који је основан 1993. и данас је највећа институција овакве врсте у свету. Фрањо Туђман, као “антифашиста”, посетио га је исте године, док власти у Београду једноставно нису уочиле проблем. Страдања Срба су поставкама овог музеја релативизована и готово поништена, док је из њега кренула прича о српском геноциду над Бошњацима у Сребреници – додаје Литучи.

Он објашњава да је то очигледан доказ колико је питање геноцида над Србима у Хрватској ствар српске националне безбедности.

 

Детаљи са изложбе о Јасеновцу у Њујорку 2016. / Фото Ж. Кнежевић

Бери Литучи био је и једини амерички држављанин који се у Хашком суду појавио као сведок у корист Срба. Говорио је у оквиру одбране Слободана Милошевића 2005. године.

– Указао сам тада Судском већу на то да нису само Срби на Косову били изложени прогону од стране Албанаца. На изненађење Тужилаштва, изнео сам податке о прогону Рома са КиМ, и поносан сам на свој закључак да је Милошевић имао право да употреби силу како би зауздао прогон својих сународника, али и свих других који су били мета Албанаца.

Литучи указује на чињеницу да се Хрватска нигде не помиње као земља одговорна за геноцид у Другом светском рату. Он додаје да Србија треба да покрене процес пред Међународним судом за ратне злочине против Загреба. Литучи тврди и да све жртве хрватских логора имају право и могућност да потраже одштету за личне патње пред међународним судовима, и не сумња да би правду добиле. Примећује и да су Хрвати покушали да Србију окриве за наводну агресију деведесетих, али су те намере пропале на суду. Зашто Србија чека – пита се.

 

КЊИГА О ЈАСЕНОВЦУ НА НЕМАЧКОМ


У посету Институту за националну и међународну безбедност у Београду Литучи је дошао из Франкфурта, где је на тамошњем Сајму књига представио своје издање о Јасеновцу на немачком језику.

– Ово је прва књига која говори о Јасеновцу у Немачкој после педесетих година – каже професор. – Немци су је примили са интересовањем, али не признају одговорност за злочине које су Хрвати починили у време Хитлера. Људи који брину о Парку Холокауста у Франкфурту обећали су да ће наредне године тамо подићи и обележје са именом концентрационог логора Јасеновац.

 

ВРЕМЕ НИЈЕ САВЕЗНИК


– ВРЕМЕ Србији није савезник у трци да прикаже страдање својих сународника. Преживели паћеници из Другог рата полако одлазе, али су својим страдањем заслужили да они који остају на планети знају шта им се догађало и да се злочини над српским народом никада више не понове – вели професор.

Преузето са: novosti.rs

Коментари
  • Avatar

    Barem jedan se našao! Poštovanje profesore!

    недеља, 27. октобар 2019.

Напишите коментар