Дани Српске Крајине у Српској Атини

У организацији удружења ”Отаџбински покрет” у Новом Саду је дана 28.12.2019. године организован пети по реду Свесрпски Крајишки сабор и традиционална манифестација ”Дани Српске Крајине у Српској Атини”. У оквиру манифестације организован је Округли сто на тему ”Статус бораца Српске војске Крајине и приједлог Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица”, као и приказ документарног филма ”О др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској”. Филм је приказан у организацији Удружења ”Отаџбински покрет” и Српског друштва ”Др Јован Рашковић” из Новог Сада, а у сарадњи са Покрајинском Владом АП Војводине. Истог дана подељене су захвалнице и повеље најзаслужнијим лицима за допринос у очувању материјалне и нематеријалне културне баштине Срба из Крајине и Хрватске, као и за допринос у очувању од заборава истакнутих личности из бурне историје Срба из Крајине и Хрватске.

Присутне је поздравио Сава Смољановић водитељ програма, аутор и водитељ радио – емисије ”Завичај за прогнане Крајишнике” која ће ускоро прославити 15 рођенадан. Почетак манифестације обиљежио је минут ћутања као одавање почасти свим страдалим Србима Крајишницима током рата деведесетих година. Након изражавања поштовања према жртвама рата, Сава Смољановић је позвао организатора скупа и предсједника удружења ”Отаџбински покрет” Драгомира Лалића да се обрати скупу:

  • Поздрављам овај величанствени скуп на којем ће се на достојанствен начин покушати испричати прича о статусу бораца који нису ушли у Закон о правима бораца, ратних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. У јавним расправама које су трајале од 15. маја до 3. јуна урадили смо све што смо могли, уложили смо примједбе међутим поред свих наших настојања и доказивања да је недопустиво да борци Српске војске Крајине немају статус, ипак нисмо ушли у нацрт који је спреман да уђе у процедуру. Зато ћемо данас да пробамо кроз дискусију и приједлоге да нашем државном руководству пошаљемо снажну поруку и пробамо да им кажемо да је недопустиво да Срби из Хрватске, Српске Крајине, борци који су добровољно остали да бране своја огњишта и народ, који су били привржени Србији и који је се никад нису одрекли, немају свој статус.

Након уводног обраћања, Драгомир Лалић је позвао представнике удружења бораца и представнике државних институција да се обрате присутнима. Први говорник био је државни секретар Министасртва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић. Нерић је поздравио присутне у име министра Зорана Ђорђевића и пожелио успјешан рад окупљенима. У вези Закона о борцима који се налази у свим надлежним министарствима на оцјени истакао је:

  • Закон о борцима представља сублимацију 40 закона, уредби и правилника на основу којих се до сада остваривало борачко право у Србији. Покушали смо да нађемо и додатне просторе и идеје и унесемо их у тај закон који би побољшао статус бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и породица палих бораца. До чега смо дошли то ће јавност оцјенити када закон буде усвојен јер у овом тренутку он трпи још неке измјене.

Нерић је истакао да је Закон је оставио два отворена питања, а једно од тих питања је питање бораца Републике Српске Крајине за које тренутно не постоји целисходно рјешење. Питање још увек није затворено и сам закон је могуће промјенити у скупштинској процедури. Друго отворено питање је питање пострауматског синдрома за које такође не постоји адекватно рјешење. Такође, Нерић је нагласио да ће се уложити сав напор да се ова два питања разраде и да се добију одговори како би се иста могла даље разматрати. Уколико се рјешење не постигне до скупштинске расправе по питању закона, то ће бити обрађивано кроз брзе измјене и допуне закона које могу да слиједе до краја 2020. године. Циљ је да се дође до рјешења са којим ће сви бити задовољни.

Након државног секретара Ненада Нерића, скупу се обратио Зоран Вранешевић, председник Главног одбора удружења ”Патриотски фронт” који је објаснио разлог зашто се тражи статус борца:

  • Чињеница је да су од 10 новонасталих војних формација у периоду распада СФРЈ и НАТО агресије сви нашли своје мјесто и признање у својим државама и ентитетима осим бораца Српске војске Крајине. То значи да смо изложени прогону и лажним оптужницама и чињеници да је Република Хрватска оптужила половину од укупног бројног стања једне војске за најтеже кривично дело ратног злочина. Нисмо задовољни тренутним статусом и зато тражимо дефенисање статуса бораца да би имали правну заштиту. Морални значај је утемељен у чињеници да су борци СВК имали своје учешће као припадници легалних оружаних формација.

Пуковник у пензији др Коста Новаковић, предсједник удружења резервних старешина Српске Крајине је истакао да су борци дали довољно аргумената Министасртву за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да се питање стауса бораца ријеши. Ради се о људима који пола ратног стажа имају признатог, а пола не:

  • Ми сви заједно имамо један признат статус, а то је да будемо прогоњена лица. Сви који су били у Српској војсци Крајине су потенцијална лица која ће бити прогоњена од правосуђа Републике Хрватске. Зато нам треба статус борца и правна заштита.

Следећи говорник генерал Милисав Секулић је истакао да све што се радило на стварању Војске Српске Крајине, рађено је по законима Оружаних снага СФРЈ, а закони Србије су важили су и радили смо по њима 1994. и 1995. године.

Присутнима се затим обратио Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору Скупштине Србије и предсједник удружења Савез Срба из региона који је подсјетио на једну историјскку чињеницу да се 19.12.2019. године навршило 28 година од оснивања Републике Српске Крајине:

  • Република Српска Крајина је настала као одговор на усташки политички режим Фрање Туђмана чији је стратешки циљ био стварање велике етнички чисте хрватске државе без Срба. Сви смо свједоци да од 2014. године траје процес припреме закона којим би се на системски начин рјешило питање преко 300 хиљада бораца у Србији и међу њима преко 50 хиљада припадника Оружаних снага Републике Српске Крајине. Сада смо на крају тог процеса и видимо тужну чињеницу да у последњој верзији Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица није регулисано питање припадника Оружаних снага Републике Српске Крајине.

Линта је нагласио да је он од 2016. године осам пута у Народној скупштини Републике Србије говорио на ту тему и понављао да новим законом Србија има моралну, националну, уставну и сваку другу обавезу да свим припадницима Оружаних снага Републике Српске Крајине призна ратни стаж за читаво вријеме рата у двоструком трајању, а не само до 27. априла 1992. године и за то је наводио аргументе. Наиме, држава је ратни стаж за читаво време трајања признала крајишким официрима, подофицирима и цивилима који су били у служби ЈНА:

  • Поставља се питање, с ким су ти крајишки официри и подофицири командовали ако је њима признат ратни стаж, а њиховим борцима није. На ове моје говоре стизали су контра аргументи да то не тражим јер се то не допада Републици Хрватској. Међутим, Хрватска је крајем 2017. године у Хрватском сабору донијела Закон о правима хрватских бранитеља са којим је јасно и прецизно изједначила права свих припадника Хрватског вијећа одбране из Босне и Херцеговине са припадницима Хрватске војске. Хрватска за то није никога питала. Такође, Република Хрватска никога није питала 1993. године кад је донијела измене и допуне закона о пензијском и инвалидском осигурању у којем је свим преживелим усташама признала ратни стаж у двоструком трајању за читаво време постојања Независне државе Хрватске.

Када је у питању Закон о борцима Српске војске Крајине Линта је истакао да је потребно отворити рок за онај део ратних војних инвалида и породица палих бораца којима то још увек није признато да могу да поднесу захтјев. Такође, потребно је да се отвори рок за све оне који болују од пострауматког синдорма, као и то да треба добро дефинисати питање доказивања ратног стажа.

На питање Драгомира Лалића како ће поступити у Народној скуштини када закон дође на дневни ред у Народној скупштини Републике Србије, Миодраг Линта је одговорио:

  • Ако овај нацрт не буде допуњен одредбом о признању ратног стажа припадницима Оружаних снага Републике Српске Крајине за читаво вријеме рата и ако дође у форми приједлога у овом облику ја ћу поднијети амандман и тражити да се тај приједлог закона допуни. У случају да мој амандман не добије 126 гласова колико је потребно, ја ћу гласати против тог закона јер сматрам да ће једино признањем ратног стажа свим припадницима Оружаних снага Републике Српске Крајине, Србија суштински признати Крајишнике.

Предсједник удружења ”Крајишки привредник”, пуковник у пензији Мирко Радаковић надовезао се на расправу и истакао да је потребно да се сви борци укључе у ту борбу јер ће се у том случају постићи успјех:

  • Без заједничког, одлучног и јединственог рада нећемо моћи присилити Владу Републике Србије да нам призна статус.

На крају скупа, присутнима се обратио организатор Драгомир Лалић који је изразио наду да ће актуелно државно рукодовство Републике Србије разумјети захтјев бораца и да неће дозволити да остану без статуса они који су увијек стајали на бранику отаџбине. Такође, Лалић је итакао да ће се сачинити нова декларација коју ће упутити државном руководству у нади да ће урадити све да ријеше ово веома значајно питање.

У току програма наступили су мушка пјевачка група ”Звуци Кордуна” Завичајног клуба Кордунаша из Београда са пјесмом ”Да ли ме се сјећаш родни крају мио” и СКЦ ”Антерија” из Београда који су отпјевали песму ”Ово је Србија”. Програм је приведен крају наступом групе ”Чиро личка калрдма” и наступом КУД ”Огњиште” из Дрвара.

Други део манифестације ”Дани Српске Крајине у Српској Атини” настављен је у Српском народном позоришту у којем је уз културно – умјетнички програм и додјелу повеља најистакнутијим лицима из највишег круга одлучивања који пружају подршку активностима удружења ”Отаџбински покрет”, приказан документарни филм о доктору Јовану Рашковићу. Иницијатор филма је удружење ”Отаџбински покрет” које има за циљ да покуша да врати заборављено и да направи континуитет са свима који мисле да је то вредно урадити. Из тог разлога, направљен је филм о др Јовану Рашковићу заслугом једне мале екипе окупљене око академика професора Драгана Шкорића.

Члан Српске академије науке и уметности, предсједник српског друштва ”Др Јован Рашковић”, предсједник Одбора за село и предсједник Скупштине удружења ”Отаџбински покрет” професор Драган Шкорић обратио се публици:

  • Вратићемо се у период деведесетих година када се појавио један геније др Јован Рашковић који је као психијатар познавао душу Срба и Хрвата. Он је био велики миротворац који је представљен једном реченицом: ”Ја желим да преговарам годину дана што је боље него један дан да ратујемо”. Али нажалост, друга страна је то одбила и ушло се у рат.

Оно што је сада битно је шта чинити даље, истакао је Шкорић и позвао Србе да се удруже и да буду сложни без обзира на ком континенту се налазе.

Ко је био доктор Јован Рашковић?

Јован Рашковић, рођен је у Книну (1929. – 1992. године). Био је психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Републици Хрватској. Живео је у Книну до почетка Другог свјетског рата, када као дијете бежи у Кистање, које је анектирала Италија. Ниже разреде гимназије приватно полаже у Задру и Книну. Послије Другог свјетског рата живи у Загребу, гдје је 1948. године матурирао. У Загребу је студирао електротехнику и медицину. Докторску дисертацију одбранио је 1975. године на Медицинском факултету Универзитета у Загребу. Био је директор Опште болнице у Шибенику (1959—1961), а затим (1961—1962) први директор новоформираног медицинског центра у истом граду. Бавећи се неурофизиологијом, истраживања проводи у оквиру Института за клиничку неурофизиологију Медицинског факултета у Љубљани, у чијем је формирању учествовао.

Професор је универзитета у Љубљани и Загребу, и гостујући професор на многим угледним универзитетима у свету (Лондон, Хјустон, Павиа, Рим…). Био је директор Центра за научно-истраживачки рад болнице ”Свети Сава” у Београду, члан Медицинске академије Хрватске, почасни члан Чехословачког удружења психијатара и Удружења психијатара Италије као и члан Српске академије наука. Један је од најугледнијих психијатара у Југославији. Аутор је преко стотину медицинских публикација, стручних и научних радова, те неколико монографија.

Иако није имао искуства у области политике, нити формалног образовања у области државног права и историје, почевши од 1989. године почео је да се истиче као један од политичких лидера Срба у Хрватској, међу којима је уживао велики углед, првенствено као признати научник и академик. Захваљујући том угледу, изабран је за првог предсједника Српске демократске странке (СДС) у Хрватској (1990). Књига под називом ”Луда земља”, коју је објавио 1990. године, осликава његов политички кредо и преокупације на плану политике. Након избијања рата, напустио је Хрватску и дошао у Београд након почетка ратних дешавања и након побједе политике којој се оштро супротстављао.

Новинар Српског кола
Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар