Девет Пакрачких грамата

Пише: Стојан Продановић

 И ове, 2024. године су додјељене двије „Пакрачке грамате“. Додјељене су посмртно: – протојереју Сави Почучи и професору Јовану Мирковићу. При томе пошло се од питања: – Да ли је тај поступак у духу идеје пакрацизма, појма који је на неки начин, у процесу садржајног конституисања.

Из дескрипта о идеји пакрацизма

За почетак, пакрацизам је и покрет и правац у српском тваралаштву, првенствено Срба Западне Славоније и шире, бивше Републике Српске Крајине. То је безманифестни фенологизам изникао из народног духа, који је у ствари, настао из подсвјесног и оживотворен у слободном рађању идеје о тематском стваралаштву, првенствено у књижевниј форми, прогнаних Срба из Заападне Славоније и цијеле бивше Српске Крајине..

Пакрацизам би се могао дефинисати и као идеологија стваралачког центризма са идејом мотивационог стваралаштва које се заснива на симболици која се опет, ослања на јасно геокултуролошко исходиште појма Пакрац, као једног од пет изворишних мјеста повјесног, просвјетног и културног развоја српског народа. Уједно он је изведеница из имена града Пакраца,  који као симболичка топонимија, у себи садржи појам Јасеновца,  као битног феномена и топонимске одреднице људског или, боље речено, нељудског учинка зла. Отуда је Пакрац, као топонимска детерминанта почетка и краја Рата за опстанак Срба усимболичен у временима прогона и погрома српског народа, што је савременим српским ствараоцима, крајишког и некрајишког исходишта, постао једним од веома важних инспиративних стваралачких извора.

Додуше, пакрацизам је уједно и традиционализам, и детерминизам и прагматизам усмјерен ка његовању културе памћења, али и конзервативистички релативизам који на неки начин и сам себе ограничава.

У прилогу обогаћења феноменологије пакрацизма, у припреми је излазак још један број „Пакрачког свијета“. То је, у ствари, међуброј старијег,  завичајног часописа за књижевност и културу Срба Српске Крајине, „Пакрачког декрета“.

 

 Из Правилника о додјели „Пакрачке грамате“)

Оснивач и главни уредник са уредништвима часописа „Пакрачки декрет“ и „Пакрачк исвијет“ уз подршку епископа Пакрачко-славонског Јована године 2022. је установио „Пакрачку грамату“.

„Пакрачка грамата“ је вишеслојно свједочанство: – и награда, и признање и израз захвалности за чињење и за учињено дјело у смислу доприноса његовању културе памћења српског народа. Она је све то и у случају појединца по припадању, рођењем или животом и радом,  назначеном геополитикону, који је учинио значајно дјело које по стандарду произилази из епских навика српских жртвовања.

„Пакрачку грамату“ додјељују часописи „Пакрачки декрет“ и „Пакрачки свијет“. Избор добитника и одлуку о додјели „Пакрачке грамате“, а на основу достављеног приједлога, врше њени установљивачи.

„Пакрачка грамата“ се обзнањује, по могућности, и уручује у свечаној сали књижнице Епархијског двора Пакрачко-славонске епархије, на дан Мале Госпојине, односно на дан крсне славе града Пакраца.

Обзнањење и уручење „Пакрачке грамате“ је свечани чин који обзнањујеје и уручује домаћин свечаности.

„Пакрачка грамата“ се израђује у два примјерка. Први примјерак се похрањује у Епархијском двору у Пакрацу, у књижници, а други се уручује добитнику, односно ближњему добитника, ако се додјељује посмртно. Уручује се у Епархијској књижници Пакрачко –славонске епасрхије или на неком другом уприличеном мјесту.

Додјела, обнародовање и уручење „Пакрачке грамате“ се објављује у средствима јавног информисања као и у часописима, оснивачима „Пакрачкег рамате“.

И коначно, „Пакрачка грамата“ је као феномененолошки појам и факт, у ствари то је прагматичка детерминанта која упућује на насушну потребу нашег међусобног познавања, уважавања и поштовања.

Уколико семеђусобно не познајемо, не уважавамо и не поштујемо, ни други нас неће познавати, а камоли уважавати и поштовати.

 

ИЗ ПРЕГЛЕД

ДОДЈЕЉЕНИХ „ПАКРАЧКИХ ГРАМАТА“

2021-24

У протеклом периоду часописи „Пакрачки декрет“ и „Пакрачки свијет“ су додјелили девет „Пакрачких грамата:

 

–Епископу пакрачко славонском Јовану, на приједлог Стојана Продановића, са позивом на обнову књижнице пакрачко-славонске епархије и Пакрацу и оснивању Књижнице у Манастиру Јаесеновац,

–Професору Ивану Хитију, на приједлог Стојана Продановића, са позивом на спашавање књижног фонда књижнице Пакрачко-славонске епархије у Рату за оипстанак Срба Српске Крајине.

–Потпуковнику Стојану Продановићу, на приједлог проф. др Слађане Миленковић, са позивом на оснивање два часописа за књижевност и културу Срба Српске Крајине и установљење двају награда и признања.

–Проф. др Славици Гароња, на приједлог Стојана Продановића, са позивом на њен књижевни и научноистраживачки рад са тематиком која се односи на Западну Славонију,

–Проф. др Акександри Кучековић, на приједлог пуковника мр Миленка Заилца, са позивом на њен историјски научноистраживачки рад који се иосноси на сакралну баштину Срба Западне Славоније,

–Проф. Јелени Ковачевић, на приједлог проф. Марка Ковачевића, са позивом на њену збирку „Страдање“,

–Јеремнонаху Сави Почучи, посмртно, на приједлог Стојана Продановића, са позивом на његово јуначко дјело у мајском погрому Срба Западне Славоније,

–Професору Јопвану Мирковићу, посмртно на приједлог Владике Јована, са позивом на рад у Меморијалном комплаксу „Јасеновац“ и допринос у оснивању Музеје геноцида над Србима, Ромима и јаврејима и

–Пуковнику мр Миченку Заилцу, на приједлог Стојана Продановића са позивом на објаву рјечника Срба Пакрачког краја у издању САНУ, 2024.

 

Извод из одлуке о додјели „Пакрачке грамате“

„Пакрачки свијет“ број 6.