АКТУЕЛНО:

Додијељене „Просвјетине“ награде

На овогодишњој Светосавској академији СКД-а „Просвјета“, одржаној 26. јануара у дупке пуној Малој дворани Концертне дворане Ватрослава Лисинског, уз пригодна обраћања и наступе додијељене су годишње награде „Просвјете“.

Након извођења Светосавске химне присутнима се обратио домаћин предсједник „Просвјете“ Миле Радовић који је подсјетио на богату друштвену активност српских организација у Загребу и Хрватској од 19. вијека наовамо, укључујући и обиљежавање Св. Саве.

– Наши преци су оснивајући културне, образовне и привредне институције те развијајући кроз њих програме градили наш идентитет и препознатљивост. Постигли су да српска заједница доприноси развоју Хрватске и мјестима у којима живи. За то су били и јесу заслужни бројни припадници наше заједнице, од којих ћемо некима одати признања за дугогодишњи несебичан рад у провођењу активности и доприносу развоју – рекао је Радовић.

„Светосавско вече“ у Бусијама

– У 2024. години, у којој се обиљежава 80. годишњица оснивања „Просвјете“, наставит ћемо с радом на бројним пројектима од којих је највећи припрема и израда пројектне документације за изградњу Културног центра Срба у Загребу и Хрватској. Уз јачање наше културне аутономије, издавачке и истраживачке дјелатности, развијат ћемо и ширити све моделе образовања на српском језику и писму за младе генерације – казао је и захвалио државним институцијама и појединцима који у томе помажу „Просвјети“.

Светосавску бесједу држао је епископ буеносаирески и јужно-централноамерички те администратор Епархије загребачко-љубљанске Кирило.

– Као и Христос, тако је и Свети Сава, односно Растко Немањић прије 850 година осиромашио. Двор свог оца заменио је монашком ризом, манастирском келијом, постом и молитвом, да би у пустињаштву постао принц тишине – казао је владика и нагласио да је Св. Сава обновитељ монаштва, градитељ Хиландара и Жиче, први поглавар аутокефалне српске цркве, зачетник српске књижевности…

Слиједила је додјела годишњих награда истакнутим појединцима и организацијама који су својим радом дали допринос развоју СКД-а „Просвјета“ и допринос култури Срба у Хрватској.

Повеља „Просвјете“ тако је додијељена Ансамблу народних игара и песама Србије „Коло“ за који је награду преузео директор Здравко Ранисављевић. „Коло“ је од оснивања 1948. остваривало улогу централног ансамбла народних игара и пјесама некадашње државе, тако и традицију српског народа изван граница Србије. Захваљујући одличној сурадњи и несебичној помоћи коју „Коло“ пружа „Просвјети“, успјешно су реализирани пројекти од виталног значаја за очување, презентацију и популаризацију културног нематеријалног наслијеђа Срба из Хрватске.

Годишње признање „Златна значка“ за 2023. годину, додјељује се члановима или појединцима који су задужили Друштво, доприносећи остварењу његових циљева. Ове године добили су га Петар Лађевић, један је од оснивача „Просвјете“ и Српског демократског форума чији је рад обиљежен повезивањем људи различитих генерација и градова те Милан Лапчић који је 90-их окупљао српску заједницу и основао пододбор „Просвјете“.

У Двору на Уни свечано обиљежен Свети Сава

Годишња награда „Десанка Ђорђевић“ за заслуге у области аматерског стваралаштва додијељена је Жељки Релић која је низ година посветила раду и вођењу пододбора „Просвјете“ у Малог Градцу, да би то сада радила у Бенковцу гдје је обновила рад пододбора након дугогодишње паузе.

Годишњу награду „Сава Мркаљ“ за 2023. годину за посебно вриједан допринос култури Срба у Хрватској, одлуком Главног одбора, добио је пензионисани свеучилишни професор Слободан Узелац, аутор или коаутор 18 књига и стотињак знанствених и стручних чланака и некадашњи потпредсједник хрватске Владе. Учествовао је у обнављању и оснивању готово свих данашњих институција и организација Срба у земљи, а од 1996. до 2002. био је предсједник „Просвјете“. Награде су подијелили предсједник Радовић и потпредсједници „Просвјете“ Синиша Таталовић и Радмила Латас.

У свом обраћању у име награђених Узелац је нагласио да је настојао помоћи колико је могао свјестан да у предратној фази његовог рада „Просвјета“ није била третирана како је требала бити.

– У другом дијелу настојао сам исправити ту неправду и радио сам оно што су моји претходници Станко Кораћ, Велимир Секулић и Милорад Новаковић радили више и боље од мене. Оно што се догађа данас важно је и треба друштву не само у Хрватској, него и шире – истакнуо је и казао да свједочимо напретку чиме доказујемо да добро радимо свој посао, на корист не само Друштва, него и Срба у Хрватској и шире.

Свечаност је увеличао наступ Хора Храма Светог Саве. Скупу су присуствовали и бројни представници Срба у локалној управи и државним установама, велик број свештеника СПЦ-а, дипломата Србије и Мађарске, челни људи мањинских институција и јавне личности.

Ненад Јовановић; Портал Новости

Нема коментара

Напишите коментар