АКТУЕЛНО:

Докази против хрватских пилота стигли из Хага

Коришћени су и материјали МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и војна вештачења.

Оптужница против четворице официра Војске Хрватске који се терете да су у акцији „Олуја” 7. и 8. августа 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна код Босанског Новог, подигнута је након вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази. Како „Политика” сазнаје, као докази у поступку против Владимира Микца, Зденка Радуља, Жељка Јеленића и Данијела Боровића коришћена је документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине (ТРЗ) прибавило од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, материјални докази МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и вештачења војне струке.

Према речима нашег саговорника блиског истрази, у раду на прикупљању доказа уложен је велики труд и напор с обзиром на то да је од предметног догађаја прошло непуних 27 година.

– Две и по деценије се нико није бавио овим злочином, нити неким другим који су почињени у „Олуји”. Да ли се води још неки поступак у вези са ратним злочинима почињеним током поменуте војне акције, не може се откривати јер је реч о поступцима који нису доступни за јавност. Праведно је да се гоне сви учиниоци за које постоји сумња да су извршили ратни злочин или неко друго кривично дело из области међународног хуманитарног права. Циљ модерног и демократског друштва је да се процесуирају злочинци без обзира на то којој зараћеној страни су припадали. Злочинац нема веру и нацију, а жртве заслужују правду која је спора а историја је показала и достижна – каже наш саговорник.

У оптужници против хрватских официра, Тужилаштво за ратне злочине је, како сазнајемо, предложило да се окривљенима суди у одсуству.

– Реч је о институту који је прописан Закоником о кривичном поступку. Свакако да представља начин да се дође до епилога и до правноснажне пресуде. Имајући у виду да закон прописује суђење у одсуству, а да је велики број окривљених недоступан државним органима који воде поступак, ово је једини и на закону заснован начин да се дође до задовољења правде за жртве – наводи наш саговорник.

Напомиње да надлежност ТРЗ-а није посебна у односу на тужилаштва у региону или у Европи када је реч о надлежности за процесуирање ратних злочина. Питање пеоцесуирања ових злочина је цивилизацијско, наглашава наш саговорник, и оно ће и превентивно деловати за сваки будући евентуални ратни сукоб.

– Познато је да ратни злочин не застарева што отвара могућност процесуирања осумњичених докле год су живи. Количина хуманости зависи од успешне примене добрих закона и савесности учесника у рату. Тужилаштво у Хрватској које се бави ратним злочинима такође води поступке против осумњичених који нису њихови држављани и за злочине који се нису десили на њиховој територији. Тужилаштву из Хрватске није сметало када су ТРЗ-у уступали предмете за злочине који су се десили на територији Републике Хрватске, а судили се пред судом у Београду, дакле у Републици Србији, против српских држављана – закључује наш саговорник.

Извор: ПОЛИТИКА

Нема коментара

Напишите коментар