Доктор Олег Кљонов Павловч – херој из Доњецка, био је припадник СВК

Доктор Олег Кљонов Павловч, рођен у Доњецку, био је добровољац и припадник Српске Војске Крајине. Прошао је многа ратишта спашавајући српске рањене борце и цивиле. Живио је у Кореници, према Пљешевици. Био је омиљен међу домаћим житељима јер је поред љубазности и доброте поседовао и невјероватну мирноћу са којом је помагао рањеним борцима.

На Дрнишком ратишту, припаднику милиције Крајине, који је био тешко рањен у заседи, спасио је живот директном трансфузијом своје крви, јер су секунде биле у питању. У Кореници се заљубио у једну девојку са којом је хтео да настави живот, али нажалост Олег није преживио рат.

Када је почело терористички напад “Олуја” остао је да помаже рањеницима. У ноћи између 4. и 5. августа, у рејону Личког Петровог Села, бива опкољен од стране муџахедина, припадника тзв 5.корпуса Армије БиХ. Пошто није хтео да се преда и да им падне жив у руке, активирао је ручну бомбу и разнео и себе и њих. О овом хероју се јако мало зна, као што се исто тако мало зна о првој добровољачкој групи Козака из Перма који су дошли на Дрнишко ратиште у Српску Крајину да бране српски народ.

Наша православна браћа заслужила су највиша одликовања, а српски народ не сме да их да у заборав.

 

 

Пјесма о Олегу Кљонову Павловчу

 

„Из далеке земље стиже

да помогне браћи својој

као храбри добровољац

нађе се у пјесми мојој.

Доктор Кљонов Олег Павлович

мало ко је зањ’га знао

из Доњецка, Руске земље

у Крајину стиже, да би помогао.

Док Крајишке многе ране

у рату су крвариле

доктор Олег спашаво је

и војнике и цивиле.

Им’о душу, тако меку омиљен је свима био

Кореницу заволио

ту је гњездо своје свио.

Није њему било тешко

ни директно крв да даје

кад запријети да у борца

живот његов, рањен стаје.

Памтит ће га град Дрниш

и Крајина Српска цјела

Руског, храброг, добровољца

Корјеничанка једна завољела.

У Кореници планир’о је

и обитељ да оснује

ал морао је да сачека

због акције те Олује. Није хтио повићи се

као доктор могао је

помаго је рањенима

на линији остао је.

Дошао је пети Август

и Петрово Личко село

Пети корпус муслимански

правио је страшно ђело.

Опколише доктора

он се предат неће

вади храбро бомбу

и под себе меће.

Кад су пришли муслимани

њему тада ближе

извадио осигурач

и у ваздух, све их диже. Заборавит нећемо

никад Руску браћу

обећавам све и једног

ја у пјесму даћу”.

 

Аутор: Миле Гојковић

 

                                                                                                       Извор: Слободна Крајина