Драган Вилић представио свој нови роман „Блудница“
Књижевник Драган Вилић је на овогодишњем Сајму књига у Новом Саду 6. марта на штанду Књижевног клуба Савез књижевника у отаџбини и расејању (СКОР) промовисао свој четврти роман под називом Блудница.
На промоцији су говорили рецензенти књиге проф. Станка Ћаласан и проф. Анђа Шушић као и сам аутор.
Проф. Станка Ћаласан каже да скоро да не постоји књижевна врста у којој се Драган Вилић није остварио, од поезије свих мотива, преко есеја, поема, драма, новела приповједака све до романа, роман Блудница је његова 17 књига по реду.
Срж овог романа су блуд, страст и љубав, али његов костур чине религијске приче које почињу Новим завјетом, легенде, митови, историја и ауторове дилеме; истине и лажи; ауторова филозофија.
– Вилићев роман је обиман и скоро да нема животне теме, историјске, библијске која се на неки начин у њему није нашла – рекла је проф. Стнака Ћаласан.
Проф. Анђа Шушић каже да су роман Блудница и претходни Зла крв повезани и доказ су потпуне књижевне зрелости аутора. Такође наводи колико је била изненађена самим насловом књиге.
– Ријеч је о озбиљном дјелу и смјелости писца да се ухвати у коштац са лако уочљивим девијацијама друштва у цјелини. Критички, сатирично, хумористично, на моменте саркастично писац увјерљиво и аргументовано износи своја запажања не остављајући никакву могућност сумњи, или противаргументу.
Одлучујући се за наслов ове књиге, Вилић се одлучно супротставља вијековној неправди према женском роду доказујући да главни лик романа Магда није блудница. Ријеч блудница може да се веже и за сам тренутак настанка жене из адамовог ребра чиме јој се у старту одређује улога подређености и обавезе да задовољи неке туђе потребе, мање водећи рачуна о сопственом избору и прохтјеву.
– У књизи је јасно и уочљиво приказано да је живот заправо блудница. Живот који поручује да не треба ништа планирати јер он има свој ток, јасно је уцртан, звали ми то судбином или којим другим именом.
Аутора је доживјела као опредмећеног идеалисту који не негира материју, који каже да је крајњи циљ бољи живот људи, али да се тај бољи живот зачиње на идеји.
Драган Вилић као трогодишњак одлази из родног Браићевића (Гацко) и од тог тренутка му се чини да му је зацртан егзодус. Одрастао је, завршио школу, основао породицу у Сарајеву, послије рата одлази у Београд. Враћа се у сарајево, из којег одлази чак у Америку гдје живо 20 година. Сада живи у Ужицу.
– Моја Херцеговина је моја љубав. У мојим дјелима много сам писао о Херцеговини, или био инспирисан њом. Доживјети напуштање родног прага је једна од великих несрећа које се човјеку могу десити.
Вилићи су једва живу главу извукли из Сарајева 1992. године и дошли у Београд код рођака. Већ почетком 1993. године много његових рођака и пријатеља је изинуло у рату.
– Те 1993. посјетио је Зејтинлик и разговарао са домаћином гробља чувеним Ђорђем који ми је показао гробнице на којима сам видио много херцеговачких имена. Тада сам помислио шта ја радим овдје док моји Херцеговци гину. Када сам се вратио кући у Београд саопштио сам супрузи да се враћам. Био сам на Илиџи на ратишту, и за 15 дана су дошли и моја супруга и дјеца. На сву срећу сви смо преживјели, те страхоте рата.
Вилић планира на љето да организује промоције у Херцеговини, дугогодишњи је члан Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије и редован члан Матице Српске.
БИБЛИОГРАФИЈА
Обајвио је три збирке пјесама Стаклено царство (2000), Космички ковитлац (2012), Имагинарној сјени (2017), Ритам свјетлости кроз мјесечеве мјене, заједно са пјесникињом Марином Булајић (2014), роман Трагом бунила (2015), књига љубавних прича Ханибалов врисак страсти (2015), лирско-епска поема Космички бијес (2016), збирка приповиједака Не скидајте тугу са кловновог лица (2016), књига записа и размишљања Бесмртност душе (2017), Крвави божур (2018), роман Зла крв (2020), књига изабаране поезије Воз на путу за вјечност (2020), приповијетке Тиха сјећања (2020), религијски есеји, приповијетке, поезија Тринаести апостол (2020), драме и комедије Балкански мачак, мисли, записи и кратке приче Филозофија лудила (2020).
Поред објављених књига његови радови излазили су у разним књижевним часописима.
Члан је Удружења књижевника Србије, Матице српске, Књижевног клуба Савез књижевника у отаџбини и расејању (Нови Сад), и Књижевног клуба Скадарлијска боемија.
Текст и фото: Драгана Бокун
