Књига Непребол – спомен на стари крај, на дједовину, на вољену Лику
Поносна Личанка Славица Срдић промовисала је у Земуну 12. марта своју књигу симболичног назива Непребол. На промоцији су говорили рецензент књижевник проф. Милан Воркапић, проф. Нада Узелац и оснивач и председник Друштва српских родословаца „Порекло“Јовица Кртинић. Својом пјесмом присутне је разгалило Културно-умјетничко друшво Крајина на челу са Загорцем.
Присутни су прошетали старим крајем, загледали се у сваки ћошак, подсјетили дјетињства, школе, најдраже кафане, али и на све изгубљено у мрачном времену. Књига је мали дар спрам свега онога што им родна Лика значи.
Књига је проистекла из Фејсбук групе Из старог албума Врховине – Плитвичка језера, на којој су годинама размијењивали фотографије и приче.
Срдићева каже да Непребол није ни историјски, ни научни, ни истраживачки рад, већ је спомен на стари крај, на дједовину, на обичаје и традицију.
– Кажу да у животу, све може да се мијења осим мјеста рођења, а мјесто рођења није само географска одредница. Оно је наш коријен, наш извор. Можемо отићи било гдје, лутати свијетом и никад се више не вратити, али увијек ће само једно мјесто бити наш извор из којег смо потекли!
Личане су обликовали личко небо, оне звиједе, они вјетрови што су „звиждали и чарлијали”, све оне планине, брда и долине, сваки онај камен из личког крша, дио је њихове душе.
Насловна страна књиге симболично прича о традиционалној личкој кући, кућном прагу.
– Дом је једино мјесто гдје можеш просути све своје емоције, а да ти нико не науди и зато се са пуним правом каже: „Дом је тврђава”. Дом је мирис ватре што пуцкета, загорјелог круха, мирис дуња и јабука. Најзначајнији дио дома је кућни праг. Да не постоји кућни праг не бисмо тачно знали рећи одакле смо, ни ко смо, јер праг је наша крштеница.
Нажалост, сви присутни су морали напустити кућни праг и жеља за родим прагом их притиска читав живот. Други симбол је мајка, она која увијек дочекује и испраћа.
– Мајка је дом, огњиште и уточиште… Мајка је светиња и икона! Наше мајке, наше мученице прерано остарjеле. Наше хериоине без ордења. Од њих је зависила и кућа и њива, од њих је зависио сваки дан једног домаћинства. Црна марама или како наше жене кажу рубац, није био одјевни предмет, он је био покривач бола, стање душе и срца.
Трећи симбол је сам назив књиге Непребол, а он није случајан навела је ауторка јер у ову ријеч сви стану, она најбоље описује стање душе одласком са вјековних огњишта свјесни чињенице „никада више”.
– Ова књига је спомен и дар родном крају и свим нашим бесмртним земљацима! Да имам неку моћ, макар и накратко, учинила бих све да наша бол никада не постане непребол. А Богу сам захвална на Непребол страницама, на трагу за којег вјерујем да ће трајати.
Рецензент проф. Милан Воркапић каже да је са одушевљењем прочитао и написао рецензију за књигу коју је назвао завичајном читанком.
– Врховине нису имале свој музеј, али вјерујте да га од вечерас имају и то јачи него да је озидан од камена. Књига је фудамент свих будућих писања о Врховинама, имаће одличан материјал. Штета је што и остале општине немају своју Славицу која би написла овакво дјело, тада би имали вјечити доказ нашег постојања на овим подручјима.
Штиво је доказ да ако су Личани истиснути из свог завичаја, завичај није из њих. Воркапић је овом приликом предложио да када се роди неко ново дијете из Врховина, да му кум на крштењу поклони ову књигу као трајни аманет сјећања ко је и откуда је.
Проф. Нада Узелац каже да ју је у вихору рата са Славицом спојила туга и безнађе.
– Живјеле смо у велеградском подземљљу. На војничким креветима једне велике београдске зграде. Ништа нисмо имале. Славица ми је причала о свом завичају, о многима од вас…
Имале смо само двије избјегличке карте.
Узелчева каже да сви када прочитају књигу биће повезани као она личка вуна, што је ауторки највеће уздарје.
– Нека књига Непребол довијека траје, а добро знамо да највише има онај који несебично даје.
Јовица Кртинић наводи да је Срдићева овом књигом оставила траг за сва времена.
– Када смо разговарали о наслову питао сам је како наслов не садржи појмове Лика, Врховине… Онда сам сам дошао до закључка да је кроз наслов саткана сва њена емоција од рођења до данашњих дана.
На крају промоције сви су били почашћени домаћом шљивовицом и специјалним поклоном ресторана Плитвице, власника Ђорђа Допуђа, уштипцима.
Новинар српског кола
Драгана Бокун
