Духови – крсна слава храма Свете Тројице у Обровцу
Епископ далматински служио је архијерејску литургију у граду Обровцу на дан када Српска православна црква и њени верници прослављају празник Силаска Светог Духа на апостоле – Духове.
Празник Духови слави се педесети дан по Васкрсу па је и прослава славе обровачког храма Свете Тројице започела светом архијерејском литургијом коју је предводио епископ далматински Никодим. У молитви и свечаној атмосфери окупило се мноштво верника обровачког краја. Након литургије, епископ далматински се обратио верном народу честитајући им овај велики празник и славу харма који их и данас радосно дочекује и окупља под својим сводовима.
– Данас сам са вама да заједно славимо нашега Господа како је Он то и рекао када се вазнео на небеса, поручивши апостолима да оду у Јерусалим и тамо чекају да дође Дух Свети. Ми смо сви, као хришћани и као они који су крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, позвани да проповедамо тога Господа и да, не само речима, већ и нашим делима, будемо истински ученици Његови и сведоци наше вере. Да бисмо то могли да чинимо, неопходно је да имамо љубави једни према другима, јер без тога не можемо учествовати у Светим тајнама, нити се сабирати и у песмама и химнама хвалити Господа, ако немамо љубави једни према другима, како према својим ближњима, тако и према онима који нас не воле. Када успемо да победимо своју природу и да заволимо друге том узвишеном, божанском љубављу онда можемо рећи да смо испунили речи Господње, јер смо имали љубави према свима – поручио је, између осталог, у својој беседи далматински епископ.
Православне светиње у Обровцу постоје, забележено је, још од седамнаестог века, а садашњи православни храм у срцу овог града саграђен је у новије време, тачније 1906. године.
Нема много сачуваних историјских података, који би историографски посведочили о вишевековној постојаности православних Срба у овом граду, јер су историјска дешавања условила да овдашња православна заједница одувек буде изложена страдању. Због тога ће многе историјске чињенице, личности и догађаји остати заувек скривени и несазнајни.
Првобитни храм, који се налазио негде на месту данашњег храма, саграђен је 1682. године и неколико пута је дограђиван и прошириван. Садашња црква потиче из 1906. године у време када се православна заједница у Обровцу ширила па се, самим тим, јавила и потреба за већим местом сабирања православних верника. Јако мало је архивских података и докумената који сведоче о том старом храму, који се овде налазио, али, нажалост, није много докумената сачувано ни о настанку, изградњи и свим осталим подацима везаним за данашњи храм.
Све мањи број верника
Обровачка парохија данас обухвата град Обровац и десет оближњих села, а број православних верника непрестано се смањује. Да је старосна структура преосталих Срба изузетно неповољна сведочи и чињеница о малом броју деце која похађају часове православне веронауке.
Иако малобројни и десетковани у сваком смислу, православни Обровчани и даље се окупљају у свом храму Свете Тројице, како би сачували веру својих предака, свој храм али и зрно неугасле православне вере у овим крајевима страдалне Далмације. Ваљда тако и сами себи показују да их још увек има, да једни другима посведоче да српско име и православна вера није потпуно ишчезла у овом крају.
Празник Силаска Светог Духа на апостоле свечано је прослављен и у осталим храмовима широм Епархије далматинске, а сабрани народ у сваком од њих живи је доказ да се вера и даље најчвршће чува тамо где их најмање има.
Извор: срби.HR
