Двадесет осам година од ратног злочина ХВО и ХВ на Динари
Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске. Везисти СВК „ухватили“ су разговор на непријатењској страни који потврђује да су сви живи заробљени, подсећа Саво Штрбац из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Ускоро је кренула хрватска акција „Олуја“, која је довела до пада РСК и егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, па је ова група са Динаре пала у други план.
У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне, стигла је вест да су ловци на Динари у једној вртачи, на пределу Медено Брдо, захваљујући томе што је подручје претходно огољено после пожара, уочили гомилу костију.
Ускоро су представници Комисије за нестале Републике Српске, са колегама из Комисије Херцег Босне, отишли на извиђање. Вртача је била дубока, па су приликом извлачења посмртних остатака ангажовали хеликоптер. Уз помоћ хеликоптера СФОР-а, кости из вртаче су извучене 16. новембра 1998. и пребачене у Бања Луку. Извучено је шест скелета, а три су, у априлу 1996, ексхумирана из масовне гробнице Камен, код Гламоча.
Међу ексхумиранима из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци: Вујко Ј. Здравка (1968), Радишић М. Миленка (1959), оба из Велике Главе, Манојловић С. Дамира (1971) из Ивошеваца, Мацура Н. Милана (1947) из Кистања, Урукало Ј. Љубомира (1948) и Урукало Б. Милорада (1951), оба Братишковаца, а из масовне гробнице „Камен“: Ковачевић Л. Маринка (1962) и Ковачевић Н. Винка (1960), оба из Ервеника и Ераковић О. Жељка (1968) из Братишковаца.
– Иако су кости биле опожарене, пронађени су докази који су идентификовали групу. У то време још се у РС није радила идентификација по ДНК методи, а класичним путем нису се могле кости потпуно раздвојити и одвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу, у Бања Луци – наводи се у саопштењу.
Удружење Далматинаца у Бања Луци, 2004. године, поменутој деветорици бораца СВК подигло је споменик у облику четвороугаоне мермерне црне плоче, са стилизованим првославним крстом, на самом улазу у Пердувово гробље.
Иако локација на којој су пронађени ови посмртни остаци и повреде на пронађеним костима, као и трагови на одећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, с очитом намером да буду ликвидирани као припадници непријатељске стране и да се затру трагови злочина, и иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неоспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.
Извор: Новости
