Две приче Драгољуба Војновића из два велика рата
У Српском културном центру представљена је нова књига Драгољуба Војновића посвећена друштвеној и војној историји српског народа.
У оквиру програма СКЦ средом у Српском културном центру јуче је одржана промоција књиге „Две приче” аутора Драгољуба Војновића. Прва прича носи назив „Ратовања и потуцања Лазарева”, а настала је на основу аутентичног записа Лазара Адамовића који је у Великом рату био аустроугарски војник, а касније и руски заробљеник и сведок оснивања Првог добровољачког одреда и Прве добровољачке дивизије, учесник битке на Добруџи и сведок Окотобарске револуције и братоубилачког рата у Русији.
Друга прича „Живот и крај Влајка Прокина” говори о догађајима у селу Бобота у западном Срему, који су се десили након одласка веће групе мештана у партизане за време Другог светског рата. Обе приче су настале на основу аутентичних писања и казивања сведока. О књизи је поред аутора говорио и директор Српског дома Небојша Видовић.
– Књига је врло занимљива и заправо говори о континуитету страдања Срба, што појединаца што народа у целини, током два светска рата, али она има и свој континуитет до дана данашњег. Она говори и о потреби да се негује култура сећања на страдања Срба учесника ратова и на њихов велики допринос стварању прве, па и оне друге Југославије, а онда можда и ове државе која је настала након њих. Ми, који живимо данас, смо њихови потомци, а колико о њима знамо и колико је наше сећање плитко или дубоко зависи и од оних који су живели пре нас и од информација које су нам они пренели. Чини ми се да је тих информација ипак било прилично мало, зато су ове приче, које нам је понудио Драгољуб Војновић, драгоцене – рекао је Видовић истакнувши да је на њега лично најснажнији утисак оставио први део књиге који говори о српским добровољцима у Великом рату, јер је у њему пронашао и део историје својих предака.
Мотив аутора да напише и објави ову књигу била је жеља да народ и поготово житеље његовог родног села Боботе упозна са оним што се дешавало током судбинских дана у два велика рата и периоду између њих.
– Ми о својој историји, на несрећу, знамо јако мало. Стицајем околности не знамо ни ко је све учествовао у Првом светском рату, ко је био на Солунском фронту, не знамо ни ко је погинуо у Народно-ослободилачкој борби нити су пописане наше жртве у овом последњем рату. Дакле, о нама не знамо готово ништа. Књига је мој покушај да, на неки начин, освестим људе. Можда ће се неко некада заинтересовати јер има још много ствари о којима треба писати, а када је реч о Боботи и околини једна од занимљивих прича је и она о доктору Рапу, Немцу који је спречио стрељање житеља целе једне улице у Боботи. О том човеку и о људима који су спасили моју породицу 1941. године треба да се пише. Ти Немци су спречили усташе да побију моју породицу. И у тим злим временима било је дивних људи, на пример један Хрват који је за време НДХ био начелник општине у Боботи и који је такође учествовао у спречавању тог масовног стрељања људи у Патковићевој улици. Ова књига је мој покушај да људима скренем пажњу на то шта смо радили једни другима и на шта све су људи били спремни из ко зна којих разлога – рекао је након промоције аутор.
Иако је настала на основу аутентичних записа и казивања аутор је у обе приче унео и део себе, својих размишљања, емоција и књижевно их је надградио. Када је у питању однос Срба према властитој историји и будућности аутор није оптимиста.
– Циници кажу да историја није никада никога ништа научила, а када је о нама Србима реч изгледа ми да је то управо тако. Било би ми драго да грешим, али познавајући прошлост и посматрајући све ово што се данас догађа бојим се да сам у праву. У свом рођеном селу више не могу да сретнем човека с којим бих могао да разговарам, све се негде окренуло, ко зна на коју страну, што ја уопште не могу да схватим. Као што је некада онај грчки филозоф људе тражио фењером исто је и данас. Јавља се потреба да се човек поново очовечи да доживи неко просветљење – наглашава Војновић.
Књига је настала прошле године у издању Архива Војводине, а њена промоција у Српском културном центру окупила је већи број заинтересоване публике. Аутор је за крај најавио да ће ускоро бити објављена и његова четврта књига поезије под називом „Од мене песма, од Бога здравље”.
Извор: срби.ХР
