ЏУДУСТА МИЛАН БУЛАЈА – НАШЕ ГОРЕ ЛИСТ

Српски џудиста Милан Булаја, на такмичењу у Талину, постао је јуниорски шампион Европе за 2024. годину. Поред овога, Милан је редао успјех за успјехом. Освојио је злато на јуниорском Европском купу 2024. у Грацу. Освојио је златну медаљу на Кадетском Европском купу у Букурешту 2022. Завршио је са бронзом на Кадетском Свјетском првенству у Сарајеву 2022. Завршио је бронзом на јуниорском Европском купу у Сарајеву 2023. Освојио је златну медаљу на јуниорском Куп Европе у Градецу 2023. Освојио је златну медаљу на јуниорском купу Европе у Скопљу 2023. године.

Милан Булаја је члан Пролетера из Зрењанина, а његов дугогодишњи тренер је Зрењанинац Никола Саватовић.

Милан и његови, отац Владо, сестра Валентина, баба Мира и дјед Милан (Мићо) доселили су деведесетих из Задра у Зрењнин. Његова бака Мира (нажалост покојна) је из родом Лике од Вулетића из Метка, а његов дјед Мићо је из Ићева код Ђеврсака. Ову дједову личко – далматинску комбинацију на најбољи начин је потврдио џудиста Милан. Да треба додати да је и његова мајка родом из Пријепоља. Може ли боља комбинација? Милан је поновио дједово име, који се исто зове Милан а ми смо га звали Мићо.

Радио сам с његовим дједом Мићом на жељезници. Он као прометник у Синцу а ја у Личком Лешћу. Друговали смо, момковали и обилазили Лику и Далмацију. То другарство смо потврдили кумством. Вјенчао сам ја њега у Скрадину а послије и он мене у Грачацу. Било је то 1971. године. Једне прилике, играли смо ногомет против домаћина из Личког Лешћа. Изгубили смо. Као по тадашњем правилу, послије утакмице услиједило је дружење са домаћинима, анализа утакмице уз печену јањетину и хладно карловачко пиво, охлађено у Гацкој. Одједном рече Мићо, да ће препливати Гацку. И друштво се ускомеша нагађајући. Те оће, други те неће. Било је и навијача и узвика, ајде Мићо. Те немој Мићо. А Гацка хладна као лед. Па ипак, Мићо је скочио и препливао Гацку. Тамо и назад. Волио је и он рвање. Рвао се и Мићо у свакој прилици, када наиђе на изазивача. Поред свих народних игара рвање је некад било најпопуларније, као знак мушкости и јачине. Уз такмичење се и навијало: Увати га! Стегни га! Баци га! А узвик: Подкукљај му ногу!

Дакле, добио је мој кум Мићо више него достојног наслиједника. Нека га срећа прати и на слиједећем свјетском првенству у далеком Таџикистану. За наш понос, да и у Милану видимо оно најбоље из Далмације и Лике.

У Новом Саду, 25. септембар 2024. Томо Радусин