Епилог састанка српских удружења несталих лица са предсједницом Републике Хрватске

Породице не губе наду и вјерују да ће бити политичке воље да се проблеми ријеше.

Предсједница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић 23. фебруара 2018. године примила је представнике српских удружења несталих лица.

Главна тема састанка, који је био затворен за медије, било је питање рјешавања судбине лица српске националности, несталих на подручју данашње Хрватске, током ратних дешавања деведесетих година прошлог вијека.

Делегација удружења извијестила је хрватску предсједницу о својим досадашњим активностима и напорима у проналаску и расвјетљавању судбина њихових најмилијих, а Грабар-Китаровић истакла је снажну подршку Хрватске и личну преданост у рјешавању тог питања. На састанку су били присутни представници Министарства спољних и европских послова, Министарства хрватских бранитеља, представници безбједносно-обавјештајних агенција Републике Хрватске, као и Мира Николић, амбасадорка Србије у Хрватској.

Полазећи од права породица да сазнају истину о судбини својих најмилијих, предсједница Грабар-Китаровић је навела како је то првенствено хуманитарно питање, те да вјерује како ће дијалог омогућити један позитиван искорак. У разговору је наглашена нужност сарадње свих укључених у овај процес, а изражена је нада обје стране како ће предстојећи мјесеци донијети напредак у расвјетљавању судбине несталих – стоји у саопштењу из кабинета предсједнице Хрватске, након одржаног састанка. Помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић извијестио је скуп о досад учињеним активностима, исказујући спремност континуиране сарадње по питањима која су истакли представници удружења несталих.

Представници четири удружења и предсједник Српске координације породица несталих лица задовољни су пријемом код предсједнице Републике Хрватске и њеним односом према овом проблему. Изразили су наду да ће након сусрета, на највишем нивоу двију држава, доћи до значајног помака у процесу разрјешавања судбина несталих лица која се налазе на списковима удружења, а очекују да се почну одвијати разговори о овом проблему на недјељном нивоу, како им је обећано од челних људи Србије и Хрватске.

 

ДРАГАН ПЈЕВАЧ
Очекујемо ексхумацију НА познатим локацијама


Предсједник Управног одбора Српске координације удружења породица несталих лица Драган Пјевач поздравио је у име српских удружења иницијативу предсједнице Грабар-Китаровић везану за одржавање овог скупа и изразио саосјећање са породицама несталих лица у Хрватској.

– Истакао сам три тренутно најважније ствари везане за овај процес. Прва је ексхумација познатих гробних мјеста којих по евиденцији удружења Сузе има 76, док подаци Веритаса наводе да их је више од 100. У посљедњих 18 година ексхумирано је 1.373 српских лица из Хрватске, а сигурни смо да је могло више. Ми тражимо још 1.799 несталих за које практично не знамо гдје су – каже Пјевач и истиче да ће се озбиљност хрватских намјера моћи да оцијени тек уколико се почне са ексхумацијом 76 тијела на познатим локацијама.

– Хрватска страна инсистира да се отворе војни архиви, са чим се слажу и наша удружења, уз услов да то ураде и друга страна – каже Пјевач и каже да је наставак рада комисија за нестала лица кључни за нове резултате.

– Прекид је настао кривицом хрватске стране, која је била дужна да закаже састанке, али умјесто тога ту сарадњу су прекинула. Док су се састанци редовно одржавали, годишње се у хрватској идентификовало по 50 лица српске националности, а прошле године само 14. Искрено се надам да ће комисије поново почети сарађивати са породицама и да тај процес у континуитету пратимо даље – закључио је Драган Пјевач.

 

ДРАГАНА ЂУКИЋ
НЕПРИХВАТЉИВО ПРЕСКАКАЊЕ СРПСКИХ ИНСТИТУЦИЈА


Предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица Суза Драгана Ђукић је на састанку са предсједницом Грабар-Китаровић истакла да су породице несталих, након састанка на највишем нивоу челника двију република, добиле нову наду и да су почели да се интензивно јављају и они који мјесецима то нису чинили. Она на састанку није причала о свом убијеном брату и оцу који је претрпио голготе заробљеништва. Предност је дала Нади Бодироги, која је говорила о својим родитељима Даници и Теодору Самарџији, који су живјели у Славском Пољу у општини Вргинмост. Они су приликом „чишћења” села 7. августа 1995. године, према извјештају Хрватског хелсиншког одбора, бачени у пламен властите куће и никаквих трагова иза њих није остало.

Невенка Добрић из истог удружења говорила је о томе како је хрватска војска у акцији Олуја пресјекла колону и убила њеног сина Синишу, старог свега 12 година и свекра Петра Добрића. Хрватски војници су њу и њену мајку оставили, а оца одвели у заробљениптво. Тужила је хрватску државу, изгубила судски спор и добила рјешење да мора да плати трошкове судског поступка у висини од око 5.000 евра.

– У неколико наврата је помоћник у Министарству хрватских бранитеља Сучић позвао породице које нису ријешиле случај да се обрате лично Управи за заточене и нестале и пошаљу свој захтјев за тражење и да немају потребу да се обраћају Комисији за нестала лица Владе Републике Србије. То није прихватљиво за породице јер им је потребна институционална подршка Републике Србије, као и других организација које се баве овом проблематиком дуги низ година и које су уложиле много труда и тиме стекли повјерење Међународног комитета Црвеног крста и Црвеног крста Србије. Тим прије, што је идентификовано 933 лица српске националности у 60 група породица које су ишле на идентификацију у Завод за судску медицину у Загреб, управо у организацији и уз подршку наведених институција – истакла је Драгана Ђукић, наглашавајући да се процес ексхумација и идентификација мора континуирано одвијати.

Мирјана Миодраг-Божин
ТРАЖИМО 371 ЛИЦЕ ЈОШ ИЗ 1991. ГОДИНЕ


Предсједница Удружења родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица СРЈ (1991–1992) Мирјана Миодраг-Божин упознала је предсједницу Републике Хрватске да се на списку Удружења налазе ухапшени цивили из Вуковара из јула и почетка августа 1991. године, прије почетка ратних дејстава на територији Републике Хрватске и припадници бивше ЈНА. Навела је случај свога оца Славка Миодрага, који је ухапшен 30. 7. 1991. године у породичној кући и одведен. Убијен је и бачен у Дунав, а ексхумиран са гробља у Новом Саду и идентификован 8. 11. 2005. године у Загребу. Сахрањен у Вуковару.

Члан истог удружења Слободанка Колџић је навела да Удружење на списку несталих из периода 1991–1992. године још увијек трага за 371 лицем, која се воде као нестала. Од тога броја већина су били припадници ЈНА, а међу њима и њен брат Здравко Колџић.
Члан истог удружења Зоран Медић је изразио наду да ће случај његовог брата капетана-пилота ратног ваздухопловства Слободана Медића бити ријешен, имајући у виду да се зна мјесто гдје је заробљен, убијен и сахрањен. Тражио је да се ексхумација врши у његовом присуству, на гробном мјесту за које он располаже са информацијама. Предсједница је обећала да ће помоћи у рјешавању овог случаја.

Из истог Удружења је и Ирина Олејар, која је упознала предсједницу Републике Хрватске са случајем нестанка свога сина Ромка, резервног капетан прве класе ЈНА, наводећи да је њена једина жеља да за свога живота добије посмртне остатке свога сина и да га достојанствено сахрани.

 

Љуба Шућур
СУДБИНЕ НЕСТАЛИХ ПОВЕЗАНЕ СА РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА


Удружење породица несталих и погинулих из Западне Славоније представљала је Љуба Шућур, предсједница удружења, која је изгубила мужа Илију 2. маја 1995. године, који је успио да пређе у Републику Српску, али је други дан враћен и убијен на подручју Западне Славоније. Поред ње, састанку су присуствовале чланице Удружења Здравка Дулић, чији је супруг погинуо у селу Шњегавић, са још 12 лица, и Сњежана Мљач, која је изгубила дједа Јефту Зетића 2. маја 1995. године у селу Врбовљани.

– Сматрам да је откривање судбине несталих лица директно повезано са откривањем злочина. Осим у зонама ратних дејстава кад су људи гинули, било је убијања рањеника, одвођења људи у логоре и убијање цивила. Проблематика несталих лица из Западне Славоније траје још од ’91. године, страдањем српског народа и свих који нису српске националности, а дијелили су судбину тог народа, почев од Грубишиног Поља, Воћина, Пожешке котлине… Постоје снимци када је ухапшен Гавро Стојанић, поред кога је стајао преводилац, припаданик Европске заједнице. Гавро је у том тренутку био жив и здрав, а након тога губи му се сваки траг и његова судбина до данас није ријешена – прича Љуба Шућур, наводећи и примјере страдања Ранка Петровића, његовог брата Здравка и његовог сина Марка, младића са тек навршених 20 година.

– Процес се не одвија темпом који је задовољавајући. Породице ће и даље живјети у нади да ће ријешити судбину свог несталог члана, јер им ништа друго не преостаје. Да ли вјерујемо у то или не, то је индивидуална ствар. Неко је изгубио наду, неко је још увијек има, али процес је селективан и међу нама Србима, јер приоритет су жртве Олује, а не треба заборавити да је у Западној Славонији највише жртава било док Хрватска још није била призната – сматра Љуба Шућур, која је апеловала на све породице несталих лица, жртава са простора Западне Славоније, да пријаве своје најмилије најближем Црвеном крсту у земљи у којој живе и да дају крв за ДНК анализу, јер без тога случај рјешавања судбине њиховог члана породице није могућ.

 

Марица Шеатовић
УМЈЕСТО НАКНАДЕ ШТЕТЕ ПЛАТИЛА СУДСКЕ ТРОШКОВЕ


Предсједница Удружења српских цивилних жртава рата Против заборава Марица Шеатовић рекла је за загребачке Новости да је једна од тема разговора била проблеми с којима се жртве сусрећу у судским поступцима. Њој су припадници ХВ-а 1991. године, у Новској, убили супруга и још три особе. Убице су признале злочин још у притвору, али пуштени су на слободу на основу Закона о опросту. Шеатовић је покренула поступак за накнаду штете, а након што је њезин захтјев одбијен, морала је подмирити судске трошкове.

– И поред свега сам оптимиста, надам се бољем сјутра за све који траже нестале и за све нас који обиљежавамо мјеста страдања. Надам се да ће се открити неки нови подаци, јер за то сада постоји политичка воља – рекла је послије састанка Марица Шеатовић.
Радојка Мркић из Вуковара, чији се муж води као нестала особа, навела је да зна да се ништа не може ријешити преко ноћи и да за то треба времена, али да очекује помаке, додајући да је један од њих и најављени састанак представника Министарства бранитеља са члановима удружења Против заборава.

Припремио: Жељко Ђекић

Нема коментара

Напишите коментар