Глас Холмије је брдо у нашој српској култури што ријеч Холмија и значи
Из штампе је изашло ново, тридесет и осмо издање часописа за књижевност, историју и културу „Глас Холмије“, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама од јуна мјесеца 2012. године, чији оснивач и издавач Српско историјско-културно друштво „Никола Васојевић“ – Беране. О значају и улози часописа разговарали смо са људима од пера.
Главни и одговорни уредник Горан Киковић нам је рекао слиједеће:
„Многи ствараоци ван граница Васојевићке области су подржали Глас Холмије, као израз могућности културних прилика, тако што га читају, сарађују са часописом, критикују, али и похвале“. Као и у ранијим издањима, часопис тежи да представи „велику зграду наше духовности и културе“, тако да, како истиче Киковић, редакција држи критеријума и правца којим се упутила, не желећи да подлегне осредњим вриједностима.
О часопису су свој суд дали публициста Миличко Трифуновић, професор и пјесник Милан Мане Цимбаљевић и публициста и пјесник Давид Лалић.
Публициста Миличко Трифуновић, каже да се „Глас Холмије“ прихватио одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог индитета и традиције. Јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и ехтатолошке азбуке избацује и перформулише све што је на српском језику написано и за српство урађено.
Зато са великим пијететом читам и разгаљујем душу часописом “Глас Холмије“, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истином.-закључује Трифуновић.
Глас Холмије број 38. доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима. -каже публициста и пјесник Давид Лалић.
“Глас Холмије“ је успио да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору. Изашло је већ 38. бројева овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела главни и одговорни уредник Горан Киковић и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из Васојевићког краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне како то виспрено саопшти књижевник Добрашин Јелић. Лалић је истакао да је Глас Холмије брдо у нашој култури што назив Холмија и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области културе, историје и књижевности на просторима Васојевића и Полимља.
Професор и пјесник Милан Мане Цимбаљевић, нам је открио да је читајући историју и проучавајући је није имао толика сазнања, посебно о догађајима и личностима из завичајног поднебља док се није појавио “Глас Холмије“. Преко Глас Холмије сам сазнао много и допунио своје сазнање, што је врло интересантно за једног образованог човјека. Само да је то урадио овај већ афирмисани часопис заслужио је своје постојање у протеклих 38. бројева. Зато сам истом часопису посветио и једну моју пјесму.
Много писмених људи из Васојевића, који имају широка и разноврсна интересовања, а своје стваралачке домете су крунисали у многим објављеним књигама, неким чак и капиталним, су сарадници и читаоци Глас Холмије. Уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета.
Овај је 38. број добро конципиран и садржајан је и са правом може да носи епитет да је Глас Холмије како је казао и публициста Михаило Перовић да “…онима који још држе до традиције и своје часне историје “Глас Холмије“ је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…“.-истакао је Цимбаљевић.
