У Скупштини Србије трибина поводом обележавања 31. годишњице прогона Срба у „Олуји“

У Скупштини Србије одржава се трибина поводом обележавања 31. годишњице прогона српског народа у акцији „Олуја“ под називом „Не заборављамо погром“, а потпредседница парламента Марина Рагуш истиче да је „Олуја“ била погром, највеће етничко чишћење Срба и додала да то мора да се призна кад – тад.

Рагуш је рекла да су, после 31 годину од Олује, проблеми и даље ту, да процеси и даље трају, а сада се, како је навела, улази можда у најопаснију фазу када ће свака и најситнија подела да буде огроман понор и „када ће свако наше другачије мишљење значити скретање главе од онога што се дешава Србима, било где да живе“.

„Немојте имати дилему ни једног пута да сваки пут кад се сретнемо са некима који представљају јаке и велике, а који су нам добро зачинили пре 30 година, не подсетимо шта је то што се десило пре 31 годину. Често говоримо о многим другим стварима, али заборавимо да је све почело и пре ’91 – да се Србима на свим југословенским просторима врло јасно стављало до знања, да им тамо није место, а да бисмо после слушали, нико вас није отерао“, рекла је Рагуш.

Она је подсетила да се уочи, како они кажу, „војне акције Олуја“ десио један састанак на Брионима, и тај састанак је ушао у анале Хашког трибунала.

„Нажалост, пресудило се другачије у жалби по првостепеној пресуди. Али тамо је Туђман рекао да Србе треба ударити тако јако да нестану. И то је био план. На нама је, да сви заједно, јер само уједињени то можемо, сакупимо сваку пресуђену чињеницу, макар она била само у првом степену, да сакупимо сваки податак, јер су се ствари на великој међународној сцени ипак промениле“, поручила је Рагуш.

Рагуш је навела да је у периоду од 1991. до 1995. године, до сада, на основу прикупљених података, погинуло 11. 186 цивила и војника да је 250. 000 прогнаних по извештају Генералног секретара Уједињених Нација Бутроса Бутроса Галија те указала и на прогнане у операцији Бљесак, расељене са подручја источне Славоније након тзв. „мирне реинтеграције“, додајући да је свеукупно преко пола милиона људи, а да се заборавља о томе да се говори.

Наводећи да се централна манифестација помена невино пострадалих у акцији „Олуја“ одржава ове године у Мркоњић граду, Рагуш је истакла да ће се тамо чути историјски говор председника Републике Србије Александра Вучића.

„Тај говор, који ћете имати прилике сутра да чујете, а и који сте имали прилике да чујете јуче на Мањачи, то ће бити наши темељи будућег рада у наредним деценијама. Почињемо јуче“, поручила ја потпредседница скупштине.

Упитала је ко је до данас, или до Вучића, могао да прича о Петровачкој цести и шта се тамо дешавало, како је МИГ погодио колону избеглих те да је преко 60 одсто невиних жена и деце страдало у свим тим страдањима.

„Ти проблеми који су се дешавали деведесетих, па то је скувано чак и пре Маспока. Само је експлодирало тада. Не знам само где је нама памет тада била, па то нисмо видели. Ми смо тада били Југословени, а не Срби. Па први пут с поносом можемо да кажемо да смо Срби. И да знамо где су нам корени и да знамо куда идемо, што је најважније овај пут“, рекла је Рагуш.

Она је истакла да је Србија данас економски јака, да је опоравила своју војску, за разлику од оних до 2012. који су, како је рекла, по налозима, нашу војску свели на статистичку грешку.

„Једино таква Србија је примећена као сила у региону са којом се данас другачије разговара. Зато ми данас можемо да кажемо да немамо ниједан велики и суштински проблем са ниједном најјачом силом. Можемо да кажемо да смо, захваљујући политици председника Вучића, успели да задржимо у немогућим условима своја традиционална пријатељства, на првом месту са Руском Федерацијом и са Народном Републиком Кином. То су две земље које штите наш суверенитет и територијални интегритет сваки пут кад се добаци до Уједињених Нација“, рекла је Рагуш.

Она је приметила да у последње време постоје покушаји поделе, да се уместо Срба из Републике Српске каже Босанци, да се уместо Срба са простора Косова и Метохије каже Косовари.

„Ништа горе нама не може да се деси. Да уместо Срба из Србије кажу Србијанци. То хоће. Да од наше цркве, Српске православне цркве, бришу префикс у Црној Гори, па да не буде ‘српска’ него само ‘православна’. То хоће, то им је план. Јер смо и даље за њих реметилачки фактор. Јер ми, кад нас гледају, они виде утицај Русије у овом делу света. А ми треба да смо научили све њихове префригане потезе. И да ову битку која је пред нама, која се добија на потпуно другачији начин овај пут добијемо“, истакла је Рагуш.

Поручила је да се не смеју заборавити ни „Олуја“ ни „Бљесак“, ни Маспок.

„Али нам то служи да извучемо лекције јер то не смемо поново да пролазимо“, рекла је Рагуш.

Посланик СНС и председник удружења „Завичај“ Ненад Абрамовић указао је на трибини да је као први задатак, како је рекао, ментора хрватског фашизма, на челу с њиховим председником Фрањом Туђманом био уочи Олује, да се прекине сукоб Бошњака и Хрвата у Босни и Херцеговини, што се и постигло потписивањем Вашингтонског споразума 18. марта 1994. године, који је после верификован у Бечу.

„Након потписивања овог споразума почела је да се припрема Олуја. Хрватска влада је, уз одобрење Стејт Департмента, потписала уговор под називом ‘Демократски транзициони програм’ са консултантском компанијом МПРИ. Према овом споразуму, службеници ове фирме, које је предводио пензионисани генерал Карл Гоно, интензивно су радили на обуци хрватских официра у војној школи ‘Петар Зрински’ у Загребу и Шепуринама код Задра“, навео је он.

Такође, поред њих, додао је, обуку хрватске војске по признању хрватског генерала Анте Котромановића пружали су и француски војни стручњаци.

„Потписивање Сплитског споразума између Хрватске, Фрање Туђмана и председника муслиманског дела Босне и Херцеговине, Алије Изетбеговића, иницирао је тадашњи председник Турске, Сулејман Демирел, који је био присутан на потписивању тог споразума“, навео је Абрамовић.

Како је додао, хрватска војска је позвана да интервенише у делу Босне и Херцеговине, то јест Републике Српске.

„Око 20. 000 становника крајишких општина, западно-крајишких општина, напушта ово подручје. Тако, већ два дана касније, почиње акција ‘Лето 95’, где хрватска војска заузима Грахово, Гламоч и део Ливањског поља, и практички долази иза леђа Републици Српској и Крајини“, рекао је Абрамовић.

Указао је и на план З4 на коме су, како је рекао, радили представници САД-а, Европске уније, Руске Федерације и Уједињених нација, који је суштински предвиђао аутономију за 11 крајишких општина.

„Али то је била само варка, јер у том споразуму није била Западна Славонија, није био Слуњ, није било ништа, и вероватно он би служио неко време, касније би хрватски фашисти наставили да се обрачунавају са српским народом“, рекао је Абрамовић.

Политичка одлука за напад на Крајину донета је на Брионима, 31. јула када је Туђман поручио: „Ударити на Србе тако да нестану, а тобоже их послати да остану и јамчити им одређена права“, рекао је, између осталог, говорећи о свему што је претходило акцији „Олуја“.

Догађај организују Удружење избеглих, расељених и досељених лица „Завичај“ из Београда и Удружење Српска Крајина 1990.

Преузето са: РТВ

ФОТО : Бојана Вучић