Година за нама: 2021. из угла портала ИН4С

Смјена Лепосавића, изгласана „Резолуција о Сребреници“

Криза парламентарне већине у многоме је негативно утицала на грађане Црне Горе, а смјена министра правде Владимира Лепосавића је још више продубила политичку кризу.

Подсјетимо, Скупштина Црне Горе, на предлог премијера Здравка Кривокапића и уз подршку опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, опозвала  министра правде Владимира Лепосавића.

На сједници је, такође, одлуком већине посланика, усвојена „Резолуција о забрани негирања геноцида у Сребреници“. Лепосавић је разријешен са те функције због наводне релативизације „геноцида“ у Сребреници.

За разрјешење министра правде гласало је 80 посланика, 43 их је било за, 27 против, док је уздржаних било 10.

Сукоби и блокаде пред устоличење митрополита у Цетињу

Никада ниједна вjерска церемонија у Црној Гори није изазвала толико напетости и сукоба колико устоличење митрополита Јоаникија у највишег представника Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори.

Црногорскe „комите“  данима су негодовали, тражећи да устоличење не буде у Цетињском манастиру, већ у неком другом граду. Они су то доживјели као наставак промовисања интереса Србије и ширења утицаја Српске православне цркве у Црној Гори.

Међутим, упркос великим инцидентима, сукобима полиције и противника вјерске церемоније на Цетињу, устоличење је ипак одржано у цетињском манастиру, а митрополит Јоаникије и српски патријарх Порфирије су до црногорске престонице довезени хеликоптером Војске Црне Горе.

Хапшење Вељовића

Дешавања на Цетињу обиљежило је и хапшење бившег директора Управе полиције и саветника за безбедност председника државе Мила Ђукановића, Веселина Вељовића.

Он је био у првим редовима међу грађанима, предводећи комите приликом сукоба са полицијом.

Кривокапић је тада на Твитеру објавио да је он наложио акцију полиције у којој је ухапшен Вељовић.

„Обавјештавам јавност да су брзом акцијом полиције, коју сам наложио, управо стављене лисице на руке Веселина Вељовића“, написао је Кривокапић.

Основно државно тужилаштво на Цетињу поднијело је оптужни предлог против Вељовића, због напада на службено лице у вршењу службене дужности приликом устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу 5. септембра 2021. године.

Афера „Пандора папири“: МУП отворио истрагу и око кастоди рачуна Ђукановића

Аферу Пандора папири чини скоро 12 милиона процурјелих докумената који откривају сакривена богатства, избјегавање пореза и у неким случајевима, прање новца неких од најмоћнијих и најбогатијих људи на свијету.

Више од 600 новинара из 117 земаља мјесецима су проучавали документа пристигла од 14 различитих извора.

Податке је прикупио Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) из Вашингтона, сарађујући са више од 140 медијских организација у највећој глобалној истрази до сада. У Уједињеном краљевству, Би-Би-Си Панорама и дневник Гардијан предводили су истраживачки процес.

У Црној Гори је Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) која се бори против корупције и организованог криминала истраживала та документа, док је у Србији то чинио тим Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК).

Европски парламент је 21. октобра усвоjио Резолуциjу о Пандора папирима, у коjоj jе критикован и предсjедник Црне Горе Мило Ђукановић, и позвао на покретање темељних истрага. Мрежа истраживачких новинара открила jе у октобру да су Ђукановић и његов син Блажо формирали трастове на офшор дестинациjама.

Власник Атлас групе Душко Кнежевић је прије неколико дана оптужио главног специjалног тужиоца Миливоjа Катнића да упорно штити актуелног шефа државе Мила Ђукановића и његову породицу, а да нова власт у Црноj Гори поводом тога ништа не предузима.

Он је позвао потпредсjедника Владе Дритана Абазовића да смогне снаге и да налог, преко безбjедносних структура, да се отвори таj кастодни рачун и оконча афера коjа потреса Црну Гору.

– Кључно jе да се откриjе ко стоjи иза кастоди рачуна Мила Ђукановића за продаjу акциjа Прве банке, ко су лица била инволвирана у те трансакциjе и да ли jе Ђукановић као jавни функционер пријавио све приходе – оциjенио jе Кнежевић, наводећи да је суштина кастоди рачуна да власник сакриjе идентитет, код брокера или кастоди банке, тако да трансакциjа код куповине и продаjе акциjа не буде jавна.

Ђукановић, како наводи, ниjе процесуиран ни послиjе свjетске афере Пандора папири, што је требало да буде приоритетни задатак црногорског тужилаштва – да пронађе сакривени новац и процесуира одговорне.

Верификована велика августовска побједa u Никшићу

Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића, која је пред изборе у коалицији Европски тим за Никшић окупила и Социјалдемократе Црне Горе, Либералну партију Црне Горе и Патриотско-комитски савез Црне Горе, након 20 година отишла је у опозицију. Нову власт у Никшићу формирао је Демократски фронт с партнерима листе За будућност Црне Горе и коалициона листа Мир је наша нација које су освојиле 21 мандат, што је било довољно да заједно преузму руковођење овим градом. Након формирања власти Марко Ковачевић изабран је за првог човјека Општине Никшић.

Пљуштaле афере

Иако је Демократска партија социјалиста (ДПС) изгубила изборе 30. августа 2020. године, њена Влада је наставила да функционише у техничком мандату до 4. децембра. Тада је изабрана Влада премијера Здравка Кривокапића, подршком три коалиције на челу са Демократским фронтом, Демократама и Грађанским покретом УРА (Уједињена реформска акција).

Оптужбе, тајна документа и садржај прислушкиваних разговора испливавају на дневном нивоу са различитих адреса. О коликој хиперинфлацији отварања афера и истрага је ријеч свједоче три случаја о којима је црногорска јавност упозната током свега 20-так сати.

Актуелни министар пољопривреде Александар Стијовић оптужио је свог претходнике на челу тог министарства, Петра Ивановића и Милутина Симовића, за противзаконито дјеловање. Министар Стијовић је 11. фебруара, саопштио  да је бивши министар Петар Ивановић у вријеме министарског мандата између осталог себи обезбиједио у једном дану велики број дневница за наводно једнодневно путовање по Европи:

“Ивановић иде прво у Нови Сад, па истог дана иде у Француску, па истог дана у Украјину, па Хрватску, истог дана у Шпанију па у Њемачку. Истог дана за све то узима дневнице у износу од 6.297 евра”.

Такође према тврдњама министра Стијовића, ранији министар пољопривреде Петар Ивановић је својој мајци обезбиједио кредитну подршку за винарију, укупног износа од преко два милиона евра:

“Имамо министра који даје кредит својој мајци, која има осамдесет година и којој је пало на памет производња вина, даје јој милионске износе. Након тога, кроз други јавни позив господин Симовић (такође екс министар пољопривреде) даје мајци Петра Ивановића поново кредит од 599.102 евра”.

Некадашњи министар, а садашњи савјетник предсједника Црне Горе за економска питања Петар Ивановић је у два наврата саопштио да министар Стијовић износи неистине и најавио да ће наредних дана одговорити на оптужбе на његов рачун.

И опозициона Демократска партија социјалиста је одбацила све оптужбе нове власти против ранијих министара, те оцијенила да нова Влада спроводи политички реваншизам.

Петар Ивановић се повезује са афером у вези кредита Абу даби фонда (пројекат АДМАС). Он је 4 фебруара саслушан у Специјалном државном тужилаштву (СДТ). Уједно Ивановићу је гласовима у Скупштини укинут политички имунитет.

Поред овог случаја, Специјално државно тужилаштво је 12.фебруара објавило транскрипте тајно сниманих разговора између Драгана Краповића и Бориса Богдановића челника Демократске Црне Горе, чланице владајуће коалиције, за које тврди да представљау покушај спровођења непримјереног политичког утицаја на Специјално тужилаштво.

Објављени транскрипти са којих је скинута ознака тајности, сугеришу да је један од специјалних тужилаца наводно достављао информације Демократама, а да је тужиочев син добијао новчану помоћ од Демократа.

“Сам по себи овај разговор је више него јасан, јер Б.Б. садашњи посланик Скупштине Црне Горе сасвим јасно каже да би било добро да се специјалном тужиоцу С., односно његовом сину М., плати тај новац како би се одржале релације са специјалним тужиоцем јер даје доста информација”, наводи се у саопштењу Специјалног тужилаштва.

Специјално државно тужилаштво затражило је од Скупштине Црне Горе да се посланику Демократске Црне Горе Драгану Краповићу укине имунитет.

Доскорашњи извршни директор и предсједник Одбора директора владиног Инвестиционо – развојног фонда (ИРФ) Зоран Вукчевић, користио је средства тог фонда за приватне интересе, што се коси са одредбама некадашњег Закона о спречавању сукоба интереса, изнијела је Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције “Лупа”.

“Одбор директора ИРФ-а, је 19. децембра 2014. године донио одлуку о додјели стамбеног кредита Вукчевићу у износу од 80.000 евра, са каматном стопом у износу од 1% . Одлуку је потписао сам Вукчевић као предсједник овог Одбора, истога дана када је упутио захтјев за додјелу средстава. Њему је овај стамбени кредит додијељен у тренутку када је у свом власништву имао пријављена два стана у Подгорици, стан у Будви и кућу у Љешанској нахији”, наводи се у објави.

Зоран Вукчевић, који се о овим тврњама није оглашавао, се повезује са афером у вези кредита Абу даби фонда, због чега је приведен и саслушаван у Специјалном државном тужилаштву (СДТ), 4. фебруара, након чега је пуштен на слободу.

Смртни случајеви високих функционера безбједносног сектора Црне Горе

Смртни случајеви високих функционера безбједносног сектора Црне Горе Луке Булатовића из АНБ и Рудолфа Елезовића, шефа улцињске полиције, у релативно кратком временском периоду, не могу никога оставити равнодушним посебно што се дешавају на начин који се, најблаже речено, може сматрати мистериозним и околностима једног хаотичног стања у државним институцијама.

Булатовић и Елезовић су били важни државни чиновници посвећени својој професији и према оном што се зна били узорни грађани, велики професионалци и познаваоци посла којим су се бавили.

Њихова трагична судбина, као ранији смртни случај Ернада Калача, шефа рожајске полиције, мора бити јасан сигнал руководству државе да се нешто дешава у систему безбједности који се, по свему судећи, налази у расулу, неспособном да обезбиједи сигурност и улије повјерење код својих припадника а камоли да рјешава задатке из своје надлежности и брине о безбједности државе и свих њених грађана.

Локални избори и пораз ДПС у Мојковцу

Демократска партија социјалиста је након 16 година изгубила власт у Мојковцу, на Цетињу је освојила највише гласова, али може се десити да и у Пријестоници буде опозиција, док је једино задржала апсолутну власт у Петњици, иако су и тамо добили значајно мање гласова него на парламентарним изборима.

Избори у Мојковцу, на Цетињу и Петњици су показали да ДПС није успио да искористи, честа неслагања на републичком нивоу између ДФ-а, Демократа и УРЕ и да играње на карту радикализације политичких прилика, као на Цетињу 4. и 5. септембра, не доноси више пораст подршке тој партији.

ДПС је на овим изборима доживио стромоглави пад и доживио је политички шамар на Цетињу.  ДПС је  убједљиво поражен чак и у оним срединама за које су у Демократској партији социјалиста сматрали да су им највећа упоришта.

Усвојене интерпелације за смену Братић, Радуловића и Стијовића

Ове седмице Скупштина Црне Горе подржала је иницијативу за интерпелацију рада министра пољопривреде Александра Стијовића, министарке просвете науке културе и спорта Весне Братић и министра спољних послова Ђорђа Радуловића гласовима опозиције и ДФ-а и дијела парламентране већине.

Интерпелације је покренула опозиција. Премијер Здравко Кривокапић рекао је да неће подржати интерпелације за смјену министара.

Нови Тужилачки савјет

Изгласани су чланови Тужилачког савјета. Одбор за политички систем, правосуђе и управу утврдио je предлог за избор четири члана Тужилачког савјета из реда угледних правника. Подршку су добили Синиша Газивода, Милош Вуксановић, Боривоје Ђукановић и Филип Јововић.

Посланици Демократске партије социјалиста (ДПС) и Социјалдемократа (СД) нису гласали у знак протеста због, како су навели, одсуства дијалога власти и опозиције о кандидатима.

Подсјетимо, измјенама Закона о државном тужилаштву, предвиђено је да ТС има 11 чланова – пет из реда тужилаца, четири угледна правника, једног правника из НВО и представника Министарства правде.

Одбор је 5. августа предложио предсједника Управног одбора Института алтернатива Стева Мука за члана ТС из НВО.

„Институције ће бити ослобођене и водиће се немилосрдна борба против корупције и криминала. Никада више у институцијама неће бити они који су дио хоботнице и који су прва линија одбране криминала и криминалаца. То се односи и на Врховног државног тужиоца и чланове Судског савјета. Реформе су кренуле, и неће их нико зауставити. Али реформе за Демократе значе само и искључиво избор професионалних, одговорних људи који ће свој посао обављати по савјести, Уставу и закону, а не по директиви. Исто што је важило за избор Тужилачког савјета важи и за реформе које слиједе, од принципа не одустајемо. Око институција и њихове коначне слободе са нама нема компромиса“, поручено је из парламентарне већине.

Усвојен Буџет за наредну годину – минимална зарада 450 евра, дјечији додатак до 18 година, обештећење мајкама…

Посланици црногорског парламента усвојили су сет закона којима се омогућава повећење минималне зараде са 250 на 450 евра од 1. јануара 2022. године.

Усвојен и Закон о обештећењу бивших корисница накнада по основу рођења троје или више дјеце, па ће оне од 1. априла имати право на обештећење.

Посланици су усвојили Закон о измјенама и допуни Закона о социјалној и дјечјој заштити, па ће од 1. октобра 2022. године, биће обезбјеђени дјечији додаци за сву дјецу до 18 година.

Усвојен је и Закон о допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању, па ће минимална пензија износити 200 еура, а оне ће се усклађивати четири пута годишње. Старачке накнаде порашће са 100 на 140 еура.

Посланици су прогласили и два државна празника, па ће се 13. новембра прослављати Дан Његошевог рођења, док ће Дан Еколошке државе бити 20. септембар.

Усвојен је и закон о остваривању права на финансијску подршку лицима која су била запослена у привредним друштвима у сектору рударске и металске индустрије. Бивши запослени у сектору рударске и металске индустрије имаће право на исплату отпремнина у износу од по 12.000 еура.

Посланици су донијели Закон о измјени Закона о зарадама запослених у јавном сектору којим ће се унаприједити статус универзитетских професора и љекара.

Пооштрене су казне за учиниоце кривичних дјела против полних слобода учињених према малољетницима, учиниоце кривичних дјела учињених према новинарима, односно лицима која врше послове од јавног значаја, као и љекарима при пружању љекарске помоћи.

Преузето са: in4s.net