Гробље у Брибиру постало археолошко налазиште
Брибирска градина је смјештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији .
На Брибиру се данас не спомињу православне светиње и занемарује се вјековно присуство Срба на том подручју. Да би сачували гробове својих предака, мјештани су подигли оградни зид, који је уклоњен.
Наш лист је писао о томе и прије годину дана, наиме у близини Цркве Светог Јоакима и Ане археолози истражују до самог дна. Како нам је рекао Огњен Андрић, поријеклом из Брибира уклонили су гробове који се налазе уз цркву.
– Нису обавијестили потомке, већ те остатке које ископају стављају у гробницу коју су сами подигли. Како на који гроб наиђу, изваде остатке и премјесте их у гробницу – рекао је за Српско коло Андрић.
– Спомен плоча моме дједу сада виси на ивици јаме и сваког тренутка може у њу да упадне. Tа земља се обрушила и скоро да пола његовог гроба нема – рекао је Огњен Андрић.
Брибирани се надају да ће доћи до неког позитивног рјешења, иако још увијек не знају ко је дозволио премјештање земних остатака њихових предака.
Колико је мјештанима Брибира стало до завичаја говори и чињеница да се сваке године окупљају у августу и одржавају манифестацију Дани Брибира. Главни организатор ове манифестације је познати сликар Боривој Бијелић Лун.
– Окупи се око 300 људи, наступају пјесници, изворне групе, окупе се сликари. Иако смо далеко од завичаја спаја нас љубав према Брибиру – рекао је Андрић.
НЕОЛИТСКИ ОСТАЦИ
На локалитету Криваче испод Брибирске главице утврђени су неолитски остаци. У посљедњем миленијуму п.н.е. Брибирска главица постаје утврђено насеље племена Либурна које је ријека Крка дијелила од другог илирског племена Делмата, по којима је и Далмација добила своје име. Доласком Римљана обновљени су ранији бедеми и насеље је уживало статус муниципија – Муниципиум Варвариае.
Из раног средњег вијека на Брибирској главици су скромни трагови, али од XII вијека ово насеље постаје средиште моћне хрватске породице Шубића, од којих се посебно истиче Павао I Шубић Брибирски „бан Хрватске и господар Босне“. За Младена III Шубића била је удата Јелена, сестра српског цара Душана, која је при своме двору имала и православни храм. Јелена је посебно остала упамћена као ктиторка Mанастира Крке, који је подигнут средином XIV вијека и остао кроз историју светионик српства и православља.
На овим подручјима су српске породице Јанковића, Смиљанића, Мандушића, Синобада ратовале на страни Млечана, а против Турака. Остаци из овог турског периода, а посебно утврда коју су подигли Млечани свједочи и о њиховом присуству на Градини.
Православни Срби од тог времена живе у континуитету у насељима која су подигли испод Брибирске главице. Присуство Срба засведочено је са Храмом Светог Јоакима и Ане који потиче из XIV вијека.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
Фото: приватна архива
