ХОЋЕ ЛИ ПРАВДА СТИЋИ ЗЛОЧИНЦА КОЈИ ЈЕ АНКИНОМ ОЦУ ОДСЈЕКАО ГЛАВУ И ОДНИО ЈЕ НАСЕРУ ОРИЋУ?
Анка Млађеновић данас је двадесетдеветогодишња лепа млада жена, професор по занимању. На њеном осмеху тешко је приметити велику бол коју носи од најранијих дана свог живота.
Пише: Јелена Беочанин
Имала је само пет месеци 8. августа 1992. године када су у њено село Јежестица, у општини Братунац, упали муслимански војници и убили, поред осталих, њеног оца Анђелка, стрица Драгана и баку Савку.
Мала Анка тада није била свесна, али касније је, и то из новина, сазнала да су њеном оцу Анђелку одсекли главу и као трофеј је однели свом команданту Насеру Орићу у Сребреницу; везали је за аутомобил и возили улицама показујући је као четничку главу.
Главосеча Kемал Мехмедовић (познатији као Кемо са Пала) је данима главу носио као трофеј, возећи се на мотору кроз Сребреницу, све док Анђелкова коса и брада нису почеле да отпадају. Такође је сазнала да су главу њеног оца шутирали по школском игралишту…
За девојчицу Анку уследио је шок када је из новина сазнала да је командант Орић наградио убицу за Анђелкову главу са 10 марака и џаком брашна.
Анкин деда Љубомир, који је још у Другом светском рату доживео погром породице у истом селу, две године после масакра 1992. године умро је од туге за најближима.
Анка и Анкина мама и данас трагају за Анђелковом напаћеном главом. Сахраниле су, на братуначком гробљу, само остатак пронађеног тела, поред тела баке Савке, деде Љубомира и стрица Драгана.
Свест о недостатку очинске фигуре доживела су многа деца у Босни и Херцеговини, али сазнање о крајњој патњи, за нормалан ум незамисливој, коју је преживео родитељ на прагу сопствене куће и то бранећи је – ретко ко осим Анке.
И док су многа деца из Босне и Херцеговине која су у рату изгубила родитеља, доживела некакву делимичну утеху због осуђивања злочинаца на затворске казне, Анка и дан-данас носи бол што је монструм – убица њеног оца још увек на слободи. Скрива се у иностранству још од 1993. године.
Kаква је перспектива из Анкиног угла, какав је њен доживљај рата?
Анка се бори да превлада емотивну трауму. До сада није за јавност говорила о трагедији своје породице. Сазнања о начину страдања њеног оца и његовом даљем понижавању у ратној Сребреници за њу – некада као дете, а данас као младу жену – више су него тешка и потресна.
Анкин доживљај рата остао је закован у тешкој судбини оца и мајке која је остала удовица. Перспектива даљег живота за Анку значи труд да оствари срећу на личном плану, јер на дешавања на глобалном плану она не може утицати.
Може се само надати да ће најсуровији убица Подриња, Kемал Мехмедовић, који је секао и друге главе, не само главу њеног оца, бити пронађен и адекватно кажњен.
Извор: frontal.rs