„ХРВАТСКА МЕ ДВА ПУТА УБИЛА!“ Потресна исповијест Србина протјераног из Загреба

ХРВАТСКА више од двадесет година плански опструише процес да протјераним Србима из Хрватске, а који су зарадили пензију радећи негдје у Хрватској прије рата исте прихвати и исплаћује.

На 99 одсто захтјева Срба када траже зарађену пензију стиже одбијеница из Лијепе њихове! Један од Срба који покушава добити зарађену пензију из Хрватске је и Драган Вукојевић. Голгота коју пролазе Срби који су прије рата живјели и радили у Хрватској је чисти примјер дискриминације и кршења људских права каже Драган за „Новости“ и додаје да је жалосно што Европа то допушта.

Драган је прије рата радио и живио у Загребу. Био је шеф ватрогасаца у фирми „Астра“ у Загребу. Под његовом контролом је била и зграда у центру Загреба гдје је била смјештена биста Бану Јелечићу. Како каже већ двије године покушава доћи до пензије коју је зарадио у Хрватској али узалуд. Прије пар дана је стигла и званична одбојеница из хрватских институција.

– Према евиденцији Хрватске, никада нисам радио у фирми “Астра“, а написали су да сам био грађевински радник, иако то нема никакве везе са животом – прича Драган.

Он каже да његова гологота као Србина у Загребу почиње већ почетком 1991. године када бива нападнут и претучен на мртво име.

– Док сам шетао Рематиначком улицом у Згаребу одједном су ми неки људи пришли слеђа и почели да ме туку. Пребили су ме и бацили у оближњи канал. Случајни пролазник је видио да лежим сав крвав и позвао Хитну помоћ. Пребацили су ме у болницу у Драшковићевој улици. Ту сам се пробудио сав у завојима. Након пар мјесеци рехабилитације излазим из болнице. Отишао сам у фирму „Астра“ гдје сам био до тада запослен и сазнјем да сам добио отказ. Образложење је било да сам самовољно отишао на допуст како кажу у Хрватској. То је била лаж јер никакв допуст нисам узео. Тад су ми рекли да су остали којима су уручивали отказе исплатили отпремине у висини 24 плате – прича Драган.

Видећи да је враг однио шалу и да нема живота за Србина у Загребу, покупио се и отишао за Бањалуку.

– Кад само почео да скупљам докумнтацију за пензију требало ми је годину дана да дођем до радне књижице. Послали су је из Хрватске исцјепану и улијепљену селотејпом. Написао сам молбу, приложио документацију да сам радио у Хрватској и послао за Загреб. Убрзо је стигла одбијеница. Хрватска ме тако два пута „убила“. Први пут почетком када сам протјеран и обесправљен, и сад други пут кад су ме прецртали да сам уопште живио и радио у Хрватској – каже Драган.

Нажлост прича Драгана је само једна од многих судбина протјераних Срба из Хрватске.

Према званичним подацима Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске око 30.000 протјераних Срба не може да оствари право на пензију коју су зарадили радећи прије рата у овој држави. Никола Пузигаћа, предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске, каже за „Новости“ да Хрватска на годишњем нивоу штеди око 60 милиона евра, јер не исплаћује Србима зарађене пензије.

– Хрватска је провела финансијски геноцид на Србима. Није им било довољно да Србе протјерају, униште имовину већ их сад бришу из евиденције да су живјели и радили у Хрватској – поручује Пузигаћа.