In memoriam СТОЈАН ШПАНОВИЋ (8. 5. 1948 –14. 3. 2025)
У Београду је 14. марта 2025. године преминуо Стојан Шпановић, војни руководилац и командант високог ранга, пуковник ЈНА и Војске Југославије, министар одбране РСК и потпредсједник Владе РСК.
Рођен је 8. маја 1948. године у селу Кукуњевац, општина Пакрац, НР Хрватска, од оца Милана и мајке Вукосаве. Основну школу завршио је у Кукуњевцу и Пакрацу, гимназију у Пакрацу.
Завршио је све војне школе – Војну академију КоВ (1971), Високу војнополитичку школу ЈНА (1980) и Ратну школу (1994), све са одличним успјехом.
У току војне каријере обављао је дужности – командир чете, референт за морално-политичко васпитање, командант батаљона, помоћник команданта за политички рад у бригади и дивизији, референт у Политичкој управи ССНО, био је командант Прве моторизоване бригаде ЈНА у Лици (Свети Рок) прије постављања за министра одбране Републике Српске Крајине, а касније је начелник штаба и замјеник команданта 11. корпуса Српске војске Крајине у Вуковару и замјеник начелника Четврте управе Генераалштаба Војске Југославије у Београду.
Унапређиван је у чинове од потпоручника до пуковника, при чему је превремено унапређен у чин мајора, а ванредно у чин пуковника.
У току војне службе оцјењиван је са највишим службеним оцјенама.
Био је министар одбране и потпредсједник Владе Републике Српске Крајине.
Пензионисан је 1999. године.
Био је на служби у гарнизонима Марибор, Љубљана, Марибор, Београд, Свети Рок (Грачац), Книн, Вуковар и Београд.
Одликован је Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звездом и Орденом за војне заслуге са златним мачевима.
Испољавао је афинитет за рад са људима, посједовао је високе моралне вриједности и висок степен говорног и писменог изражавања и велику штабну културу рада.
У свему је био примјер и узор колегама, посебно потчињеним старјешинама и пријатељима, како у професионалној служби, тако и у породичном и приватном животу. У најтежим тренуцима у рату био је уз свој народ у Републици Српској Крајини. Знао је, разумио и хтио.
Ожењен је Даринком рођеном Крга и имају кћерку Биљану и сина Милана.
Сахрањен је 20. марта 2025. године на Новом бежанијском гробљу у Београду, уз војне почасти, у присуству породице, родбине, бројних колега, пријатеља и поштовалаца.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
