IN MEMORIAM: У вјечност отишао пуковник Бранко Бијелић

Нажалост, у петак 21. априла напустио нас је пуковник Бранко Бијелић. Сахрањен је четири дана касније на гробљу Орловача. Иза њега су остали ожалошћени супруга Мирјана, синови Синиша и Небојша, унук Петар, снаја Mairead, сестре Мира и Нада, остала родбина и пријатељи.

Бранко је рођен 1947. године у Пјешчаници на Кордуну од оца Ђуре и мајке Миле рођене Станојчић. У свом вољеном селу проводи своје прве године живота заједно са сестрама Миром и Надом. Колонизација их, заједно са многобројним Кордунашима са огњишта одводи у непознато, у Бачко село Кљајићево у околини Сомбора. Управо у Кљајићеву завршава основну школу.

Своје школовање наставља у Београду уписујући Машинску школу.

Родитељи и сестре се враћају на Кордун, у Карловац, док Бранко уписује Војну академију у Београду. Као успјешан и марљив полазник Академије успјешно је завршава и добија чин потпоручника рода артиљерије. Као перспективни официр бива премјештен у Задар гдје је распоређен за наставника у Артиљеријском центру.

У Задру се и оженио Мирјаном Рајшић са којом добија синове Синишу и Небојшу.

Иако је свио своје гнијездо није заборавио ни своје родитеље те је често био на релацији Задар- Карловац, да би му се након извјесног времена испунила жеља те се враћа у завичај и добија намјештење у Карловцу.

Недалеко од Карловца у Церовцу, Бранко гради кућу у коју улаже све своје умијеће и знање.

Као официр прошао је од формације командира вода до начелника штаба бригаде.

Љубав према завичају, свом народу показао је и тако што је међу првима деведесетих био на располагању у организовању одбране Кордуна, али и шире територије.

Све те ратне догађаје, а посебно несрећни исход доживљава врло емотивно, те му се и здравље нарушава.

Након рата неколико година је живио у Нишу, након чега се сели за Београд гдје је у насељу Кумодраж саградио кућу и већину радова изводи сам.

Пријатељи Бранка Бијелића кажу да га се сјећају као доброг, вриједног и осјећајног човјека.

Био је и активан члан Удружења 8. кордунашке ударне дивизије као и активан члан Завичајног клуба Кордунаша и Бораца Кордуна. Затим, био је члан голубара Клуба Авала који су приликом сахране на гробљу у његову част пустили 5 бијелих голубова.

Слава му!

Новинар Српског кола

Драгана Бокун