Испред Храма Благе Марије, на Банстолу, служен парастос Србима страдалим у „Олуји“

 

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ: ХРАМ И ЗАВИЧАЈНА КУЋА
СУ НАМ ПОТРЕБНИ, ПАМЋЕЊА РАДИ


Непосредно по завршетку Свете архијерејске литургије, одржане 4. августа, испред Храма Благе Марије, владика сремски Василије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је помен жртвама, страдалим у злочиначкој акцији хрватских снага „Олуја“. „Жељели смо да управо на овом мјесту буде, памћења ради наше несреће, изграђена светиња. Несреће изазване „Олујом“ и „Бљеском“, када је српско станoвништво морало да напусти своја огњишта и када је преко 250 хиљада Срба протјерано са великих простора од српске Далмације до Славоније“, рекао је, у својој бесједи, владика Василије, обраћајући се присутнима након парастоса.

Владика  Василије са свештенством Епархије сремске служи парастос

Више од хиљаду људи окупило се на Банстолу да присуствује парастосу и раније одржаној литургији. Процјењује се да на овом простору има око три и по хиљаде прогнаних из Републике Српске Крајине и БиХ, а зла времена деведесетих натјерала су их да овдје оснују своје нове домове. Храм Благе Марије, мада још увијек недовршен, стоји достојанствено на овом мјесту подсјећајући на  злочин који је до данас остао без казне, у коме су страдали цивили, прије свих, дјеца, стари и немоћни. Мјештани кажу да је са владиком Василијем договорено да се на једном зиду храма, грађеног у руском стилу, нађу сва имена погинулих и несталих у „Олуји“.

Почаст страдалим у “Олуји”

ОДУЖИЋЕМО СЕ СВОЈОМ ЧЕСТИТОШЋУ, ЖИВОТИМА И БОГОМОЉАМА


Ове године као и ранијих, али у доста већем броју, 4. августа, протјерани народ, њихови потомци и пријатељи, с тугом, али и достојанством, присуствовали су парастосу страдалим и обиљежили час када су на овај свети празник, оружаном силом отјерани са својих огњишта, истргнути из својих коријена и физички одвојени од својих светиња. Нажалост, многе од њих су до темеља уништене, велики број девастиран, а свакако да ће их ова богомоља и даље окупљати да се подсјете свих страхота доживљених током агресије на њихову земљу, куће и на оне који ове страхоте нису преживјели или се још увијек воде као нестали.

Велики број Крајишника присуствовао је парастосу

На исти овај дан, прије три године, освештан је и плац који је откупила Епархија сремска, на челу са владиком Василијем, на коме се гради црква, а недалеко од ње налази се и споменик „Крајишка суза“, такође посвећен страдалим и несталим Крајишницима. О значењу светиње, али и упорности овог протјераног народа, говорио је епископ сремски.

„Нашли смо се овдје на овим просторима земље Србије која нас је примила и дала нам уточиште, а ми ћемо јој се одужити на много начина. Својим животима, својом честитошћу, својом побожношћу, као и подизањем светиња и богомоља нашем српском народу и покољењима која долазе. Зато смо се и данас окупили овдје да одржимо парастос за све оне пострадале у оној колони, на коју  су насртали усташки злочинци убијајући дјецу, жене, немоћне људе, који су морали отићи из својих кућа како би спасавали голе животе.

Владика Василије

„Зато ћемо овдје, поред овога светога храма, подићи једну зграду која ће се звати завичајни дом или завичајна кућа. У њој ћемо прикупити све оне драгоцјености донесене из наших крајева, од преслица, варићака, букаре или неки други предмет који је неко понио са собом, а сада се налазе у вашим кућама. Отворићемо једну ризницу, један музеј, памћења ради, како бисмо могли причати нашој дјеци гдје смо и како смо живјели. Много се замјерамо сами са собом, и у својим кућама и у комшилуку и у цркви и у држави, зато о томе морамо више водити рачуна и више праштати једни другима. На крају, желим да нама који смо опстали, Бог подари здравља, слоге, љубави, стрпљења и праштања“, закључио је, своју бесједу, владика Василије, још једном захваљујући се вјерном народу што је дошао у оволиком броју.

Чувари Христовог гроба из Врлике

МИЛЕНА ЧАНКОВИЋ: МЈЕСТО ХОДОЧАШЋА ПРОГНАНИМ КРАЈИШНИЦИМА


Непосредно по завршетку парастоса, испред споменика „Крајишка суза“, посвећеног свим страдалим Крајишницима, откривеног и освештаног јуна мјесеца 2017. године, положен је вијенац. У пратњи владике Василија, вијенац су положиле Милена Чанковић, чијом је највећом заслугом споменик и подигнут, Магдалена Коњевић, рођена на Удбини, са тренутним уточиштем у Мелбурну у Аустралији, и пјесникиња Жељка Цвјетковић, рођена у Штикади поред Грачаца у Лици, чији се избјеглички пут завршио на сјеверу Бачке, у Суботици.

Жељка Цвјетковић, Магдалена Коњевић, Милена Чанковић и владика Василије 

Још веће достојанство овом чину, правећи шпалир, дали су и Чувари Христовог гроба из Врлике, са својим народним ношњама, кубурама и пушкама. У подизању овог споменика, немјерљив прилог је дала већ поменута Милена Чанковић, Српкиња из Лике, која је више деценија радила и живјела у Швајцарској, а сада се настанила баш овдје у непосредној близини. Одрекла се хонорара од своје књиге „Дивани личких споменика“, како би се овај споменик изградио. Била је и велики промотер акције око његове изградње тако да ништа мање заслуге не припадају њеним пријатељима и многим прогнаним Србима у расејању, од Швајцарске до Аустралије. Милена истиче да ће своје дугогодишње искуство хуманитарног радника усмјерити на подизање Спомен дома Крајине, који би, према њеним ријечима, требало да се гради преко магистралног пута недалеко од храма. Треба вјеровати у њену упорност, али то неће зависити само од ње. Милена истиче да би то требало бити ходочашће стотинама хиљада прогнаних Срба.

Пред спомеником “Крајишка суза”

МИЛАН ОД ДИНАРЕ: КРАЈИШНИЦИ СУ НА БАНСТОЛУ ВАСКРСЛИ


Надамо се да ће и овдје бити саборности и разумијевања између идеја Милене Чанковић, Епархије сремске и на крају, државе Србије, како би дошли до заједничког циља, звао се он Крајишка кућа или Спомен дома Крајишника, или ма како ту драгоцјену грађевину и њену околину назвали.

Етно група “Вез”

Скуп је завршен пригодним умјетничким програмом у коме су учествовали етно група „Вез“, мушка пјевачка група „Тромеђа“ и пјесници Стево Кукавица и Милан Тодоровић. Сви они су поријеклом из Крајине, а најмлађи од њих, Милан, рођен 1990. године у Книну, чија су амајлија три каменчића узета са темеља родне куће, топлим ријечима захвалио се, на свој начин, свима онима што дадоше свој допринос овом дану.

Милан од Динаре

Прибиљежи Милан то и пјеснички, шаљући их, како рече, сваком Крајишнику када са овог скупа крене дому своме насмијаног лица: „да говоре свима и гласно и право, на Банстолу Крајишник јесте васкрсао“.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

This is box title

ХРАМ БЛАГЕ МАРИЈЕ ПОСТАЈЕ БОГОСЛУЖБЕНО МЈЕСТО


Детаљ са Свете архијерејске литургије

Прије почетка парастоса, у част храмовне славе Свете Марије Магдалене (Благе Марије) у Банстолу, 4. августа, одржана је Света архијерејска литургија којом је начелствовао владика  Василије уз саслужење свештенства Епархије сремске.

Ломљење славског колача

Кумови овогодишње славе били су Дијана и Бојан Чича са породицом, а кумство за наредну годину преузео је Вељко Вукелић, предсједник Удружења Славонаца из Инђије. Након освећења славског колача и славског жита владика Василије се захвалио свима присутнима, посебно кумовима, али и архитектама и градитељима овога храма. Рекао је да ће већ од наредне недјеље ово мјесто постати богослужбено и да ће се овдје вршити вјерски обреди, литургије, вјенчања, крштења. Старешина Храма Благе Марије  протонамјесник Синиша Хрвачевић, прва крштења најавио је за 31. август и то троје дјеце породице Вукас.

Кумови и гости славе

Свечаној архијерејској литургији, уз наведене кумове, присуствовали су, између осталих, и Марко Николић, в.д. помоћника директора Управе за сарадњу с црквама и  вјерским заједницама, Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“, Чувари Христовог гроба из Врлике и многи други гости.

 

Нема коментара

Напишите коментар