Истина о убијеним Србима у Сарајеву

У Сарајеву је убијено или нестало 8.225 особа српске националности, за време рата постојала су 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. Ово су само неке од тачака којима ће се бавити Међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периоду 1991-1995. формирана данас у Бањалуци.

Циљ Комисије је да уради стручну анализу свих доступних документа на ову тему, која ће према речима Милорада Којића, директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих, имати за циљ и историјску и правну тежину. Он додаје да су као владина институција задужени да буду административно-техничка подршка овој Комисији и у самој припреми почетка рада, али и у будућности.

„Комисија може потпуно независно и непристрасно да ради и данас је прва конститутивна седница. Сви ресурси Центра, с обзиром на архивску документацију коју поседујемо, биће на располагању Комисији током читавог њеног рада“, наводи Којић.

Комисија има мандат на годину дана, у складу са закључком Скупштине Републике Српске и закључком Владе РС, да сачини коначан извештај. По речима нашег саговорника, какав год да буде извештај ове Комисије, биће усвојен од стране Владе РС.

„Извештај ће имати значај, и историјски и правни када је у питању комплетна анализа чињеница које се могу користити и у самим судским процесима“, каже Којић.

Он напомиње да су сви међународни чланови Комисије ангажовани као стручњаци и да самим тим не зна да ли ће се финални документ наћи на столу и њихових влада. С друге стране, Којић је уверен да ће овакав документ наћи своје место на разним међународним форумима који ће се бавити овом темом у будућности.

Влада Републике Српске именовала је 7. фебруара чланове две међународне и независне комисије — за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године и страдања свих народа у и око Сребренице од 1992. до 1995. године.

Председавајући Комисије за Сарајево је стручњак из Израела Рафаел Израели, професор на Јеврејском универзитету и експерт из области историје радикалног исламизма. Израели је предавао 30 година на Хебрејском универзитету и био је гостујући професор на универзитетима у Сједињеним Државама, Канади, Аустралији, Јапану и Европи. Аутор је више од 40 књига и многих научних чланака о модерном Блиском истоку, исламском радикализму, исламу у Кини и Азији и отварању Кине од стране Француза.

Осим Израелија, чланови реномиране Комисије су и Волтер Маношек, Дарко Танасковић, Лавренс Арманд Френч, Ђузепе Закарија, Виктор Безрученко и Патрик Барио.

Због чега су битни баш сарајевски Срби?

Историчар Миливоје Иванишевић аутор је књиге „Досије Сарајево“, која садржи имена 7.428 Срба страдалих у Сарајеву. Промовисана је у Добоју у Центру за културу и образовање пре само неколико дана, а аутор је тада рекао да је у књизи чињеницама и документима, које су сачиниле међународне организације и институције, разрађивао главне тачке оптужнице које терете Србе у случају Сарајева, као и да те чињенице и документи оспоравају хашке оптужнице које се односе на гранатирање Сарајева, блокаду града и наводно етничко чишћења муслимана.

Иванишевић је аутор и дела „Књига мртвих Срба Сарајева“ пострадалих 1992-1995, које важи за капитално дело са 6.628 имена српских жртава на подручју Сарајева, од којих 5.770 садрже имена особа за које је утврђена смрт и 860 несталих. Списак је у међувремену проширен и објављен под насловом „Српске жртве и српска стратишта Сарајева“. На њему се не налазе Срби који су погинули на територији Српског Сарајева, односно Источног Сарајева. Књигу је саставио и издао Институт за истраживање српских страдања у 20. веку и Савез логораша Републике Српске. Прикупљање података је помогао МУП Републике Српске.

Накнадно је Институт за истраживање српских страдања у 20. веку издао књигу „Српске жртве и српска стратишта Сарајева“ која је објављена 2010. и у којој се налази нови списак српских жртава. То дело садржи четири списка обележених као „Привремени списак жртава Сарајева“, јер ни овај не садржи коначне податке.

Ова књига — документ допуњен је списком „Жртве чија је судбина за нас још неизвесна“, која садржи 1.390 имена лица српске националности, а постоји и трећи списак „Жртве без података довољних за идентификацију“ са 54 имена. У четвртом „Жртве умрле после рата од посљедица рањавања и злостављања“ сабрано је 27 имена Срба. Дакле, збирни списак садржи 8.225 особа српске националности.

У Сарајеву су евидентирана и 123 логора у којима је затворено више хиљада људи, а број убијених у њима никад није истражен. У евиденцији је и пет логора — јавних кућа са више од 200 жена српске националности, старих од 12 и више година. Нажалост, за ово нико није одговарао.

Срба у Сарајеву, по попису из 1991. године, било је 157.526, дакле, око 30 одсто тадашњег становништва овога града, распоређених у 10 градских и приградских општина. Сада их има око 20.000 хиљада и сви су смештени у источном, српском делу града. Отуда није ни чудо што сарајевски Срби знају да кажу да „оно што су за Јевреје у Берлину били гестаповци, то су за Србе Сарајева биле санџаклије“.

Већ идуће недеље требало би да заседа и Комисија формирана за Сребреницу, а то је најавио историчар Гидеон Грајф, председавајући ове Комисије, која се бави истраживање ратних збивања у Сребреници.

Чланове ове Комисије чине још Аденрел Шинаб из Нигерије, Јуки Оса из Јапана, Роџер Бајард из Аустралије, Зенг Ји из Кине, Ђузепе Закарија из Италије, Маркус Голдбах из Немачке, Лоренс Арманд Френч из САД и Марија Ђурић из Србије. Иначе, из Сарајева се не гледа благонаклоно на формирање ових комисија.

Преузето: rs.sputniknews.com

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Коментари
  • Avatar

    Policija Opstine Ilidz (T. Kovac i V. Marko, Hotel “Srbija”, J. H, imaju informacije od F. oficira UNPROFOR-a, da je njima prijavljeno ubijeni i nestali srpskih civila nepuni 12.000 u Sarajevu do kraja 1993. godine. Svi su bili civili i vjerivali muslimanskim vlastima! (U prilogu, tekst, upucen zahtjevu logorasima u Sjevernoj Americi). Bakire GDJE SU LESEVI SARAJEVSKIH SRBA CIVILA?
    Bakir Izetbegović, ratni nadimak Zuti, rukovodio izgradnjom tunela ispod aerodromske piste Butmir. Tunel su kopali Srbi logorasi iz Silosa Tarcin, Hrasnica, Viktor Bubanj I mnogih logora grada Sarajeva. Licno je gledao ubijanja logorasa “Silos” (kopali tunel) od muslimanskih strazara: Milana Krstica, Ranka Varagica, Slavoljuba Kapetinu….
    Bakir Izetbegović je upravo na jednom od najvecih mjesta ubijanja Srba civila, koji su ostali na muslimanskoj teritoriji a to je Sarajevo. Pored ubijanja srpskih civila u: Tuzli, Zenici, Srebrenici, Gorazdu, Trnovu, Tarcinu,Konjicu, Srbrenica I duz Neretve (tamo nema Srba) u Sarajevu su pobijeni Bakirove komsije,profesori,doktori, skolski drugovi I mnogi koje on licno poznaje! Spiskovi su u Hagu, znaju se nalogodavci I muslimanski djelati. Samo po informacijama UNPROFOR-a do kraja 1993. Godine je u Sarajevu pobijeno I nestalo (11000) jedanaest hiljada Srba. Bakir je u tome ucestvovao. Muslimani I Hrvati van BiH pisali se tamo I ovamo, tako I glasali na referendumima. Muslimanske I hrvatske igre iz proslosti se ne smiju ponoviti. Evo jednog primjera koji je bio sudbonosan?! Naseljavanje muslimana u bivsu Bosnu i Hercegovinu iz unutrasnjosti bivse Jugoslavije do raspada niko ozbiljno ne spominje niti pise? Pravili su kuce “na divlje” bez ikakvih dozvola. Muslimani iz Srbije tj. Stare Raske (Sandjak)su bili najbrojniji. Nedozvoljena izgradnja se najvise odvijala u Sarajevu i to na srpskim opstinama i djelovima naseljnim vecinom Srbima kao i oduzeta srpska zemlja i imanja. Cilj je bio da se razbije struktura (prikaze veci broj muslimana) stanovnostva i uzme lokalna vlast. Na referendumima su glasali i tamo i ovamo. To je tako i danas. (Primjer, *ef. Muarem Zukorlic* zadnji popis pred rat iz Sandjaka je u Sarajevo doslo: privatnim autima, vozovima I organizovano preko trideset autobusa sa osobama koje su bile na birackim spiskovima. Vecina je spavala po muslimanskim kucama a ostali u Hotel Bristolu 9 autobusa, Hotel “Terme” 4 autobusa,((PLUS, HOTEL “TERME” DUGOGODISNJI GUBITAS NA SUPSTANCI (veci gubitak od ukupnog prometa), LUCOVIC TIHOMIR dir.hotela I MISO TRAPARA 16. 09. 1991.GODINE, PRIMILI SU NA SMJESTAJ (N+D) 250 “MUSLIMANSKIH IZBJEGLICA” IZ HERCEGOVINE,koji su glasali na referendum feb/mart ’92. OD NJIH 120 MUSKARACA. SVIMA JE “SDA” OBECALA KUCE I STANOVE NA ILIDZANSKOJ OPSTINI.U Hotelu TERME SU BORAVILI SEST -6-MJESECI, RACUN JE “PLATIO” H. TERME!? Rukovodioci Hotela Terme nisu polozili pazare u blagajni Radne organizacije od otobra 1991 do 22. Aprila 1992. Godine. Opstina Ilidza prisvaja hotel Terme, zataskava ove cinjenice. Termini ostali vanjski restorani su poslije drugog napada opljackani od lokalnih Srba.)) Svi muskarci su bili mladi ljudi, isli svaki dan na ratnu obuku u Hrasnicu I MEDJU PRVIM SU POSTALI MUSLIMANSKI VOJNICI)). Hotel “Igman”(6 autobusa) I “Famos” (5 autobusa) Igman-, Hotel u “Vogosca” u Vogosci 2 autobusa u svim UPI-jevim I privatnim motelima oko Sarajeva. U Hotel “Borik” na Igmanu su bili smjesteni VIP-gosti, kasnije u taj hotel 1991. godine smjetili su buduce muslimanske komadante, a i Alija je cesto tamo spavao. Sve ovo I ostale lazi su torelesale bivse nacisticke drzave I narodi kao I NATO, ZASTO!?
    V.M. Beograd 1995.

    петак, 14. јун 2019.

Напишите коментар