Израз вјековних тежњи Срба

Одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији 1918. године је изузетан историјски догађај у новијој српској историји који је био израз историјских тежњи српског народа и врло је важно подсјећати се оваквих догађаја у времену када постоји доста јак покрет за ревизијом историје, рекао је Срни историчар Славенко Терзић.

“Сетимо се само Мајске скупштине 1848. године и проглашавања Војводине и низа других одлука које су уследиле током руге половине 19. и почетком 20. века. Све истакнуте личности српског народа у Војводини, од патријарха Рајачића, Светозара Милетића, Јаше Tомића, Јакова Игњатовића и низ многих других су непрекидно изражавале такву жељу као израз дубоких историјских тежњи српског народа”, рекао је Терзић.

Он је подсјетио да је одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији као израз жеље Срба у Астроугарској, односно јужној Угарској представљала дио ширег покрета народних вијећа крајем Првог свјетског рата, не само на простору бивше Југославије, него широм Европе.

“Не заборавите да је тај покрет народних већа, о чему је јако лепо писао професор /Милорад/ Екмечић, настао и широм БиХ, а треба поменути и одлуку Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори 26. новембра 1918. године”, рекао је Терзић.

Терзић је навео да данас постоји јак покрет на простору југоисточне Европе, па и у цијелој Европи за ревизијом историје и мијењањем утврђених историјских истина о појединим догађајима.

Истичући да је врло важно подсјећати данас на те историјске догађаје, Терзић је рекао да сада влада антиисторијско расположење и да Србе често опомињу да не треба да се окрећу прошлости или да се са њом суоче.

“У неким случајевима постоје врло јасне тежње за променом граница или, кад је реч о простору Војводине, за неком врстом обнове Аустроугарске монархије у виду Подунавске конфедерације. То је стара идеја још Лајоша Кошута и касније током Другом светског рата Ото фон Хабсбуршки се залагао за то”, рекао је Терзић.

Он је поручио да се због тога треба подсјећати на прави карактер тих догађаја, на демократску, слободно изражену вољу српског народа и не само Срба.

“На тој скупштини /Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи/ били су припадници и других народа и цела атмосфера и одлуке те скупштине биле су врло демократске и либералне”, навео је Терзић.

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи одржана је у Новом Саду 25. новембра 1918. године и прогласила је присаједињење тих крајева Краљевини Србији.

Преузето са: СРНА

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар