Јакшић Стојановић наставља прогон српског језика из образовног система Црне Горе

Министарка просвјете, науке и иновација, Анђела Јакшић Стојановић, показала је још једном апсолутну неспремност на друштвени дијалог, одбијање сарадње са медијима, али и своје учешће у наставку дискриминације која се врши над српским културним идентитетом у Црној Гори.

Срамним ћутањем министарка се однијела потпуно неодговорно према питањима која погађају идентитет, права и достојанство српског народа у Црној Гори. Ћутање је, изгледа, постало нови облик државне политике и званичног става ресора којим Јакшић Стојановић управља указујући тиме на поражавајуће стање које је задесило црногорски образовни систем.

Наиме, више пута смо на званичне адресе министарства електронским путем доставили коректан, аргументован, конкретан – и, што је најважније – упит заснован на стварном проблему. Положај српског језика у црногорском образовном систему није академска расправа, нити “културолошка” маргина. То је питање права, питање равноправности, и на крају – питање опстанка.

Званични став министарства учешће у дискриминацији

Када министарка образовања не одговори на питање о језику који говори већина грађана земље чију просвјету води – то више није административни превид него политичка порука. Ћутање Анђеле Јакшић Стојановић значи: српски језик није добродошао у школе ове земље. Њен игнорантски однос начи: нема ни мапе пута, ни иницијативе, ни воље, а нема ни смјелости да се суочи са одговорношћу.

Упутили смо конкретна питања:

– Какав је тренутни положај српског језика, ако се уопште може говорити о неком положају, прије свега у образовном систему Црне Горе?
– Шта мисли о повратку српског језика као наставног језика и као предмета у школама, што ми видимо као услов свих услова за укидање језичког апартхејда?
– Да ли постоји нека врста „мапе пута“ по којој би се српски језик вратио у образовни систем?
– Има ли уопште било какве формалне иницијативе унутар Министарства просвјете која би се бавила овим питањем, или је оно, као и до сада, остављено на мртвој тачки?

Одговор нисмо добили, и тиме је постало јасно да се у Црној Гори се и даље спроводи језички апартхејд.

Државни култур-инжењеринг, који већ годинама институционално искључује српски језик из школа, из јавног живота, из националне самосвијести није случајност – то је програм. А ћутање једне министарке у 2025. години само потврђује да се тај програм наставља, само у модернијем паковању.

Јавна функција – јавна одговорност

Трагикомично је да министарка просвјете, која редовно говори о „отвореном друштву“, „европским стандардима“ и „дигиталној трансформацији“, нема одговор на елементарно питање једнакости. У њеном ресору, језик који је основно људско право – третира се као проблем. А сваки покушај да се отвори дијалог о томе – као „ретроградна агенда“?

Јавна функција подразумјева и јавну одговорност. А ћутање према једној од највећих језичких заједница у држави, можемо назвати само једним именом: институционална дискриминација. Одбијање да говори о положају српског језика, о могућим иницијативама и слично можемо схватити на један начин: Јакшић Стојановић не дозвољава повратак српског језика у школе, напротив – наставља прогон српског језика из образовног система Црне Горе.

Преузето са: in4s.net