Jaњани у Футогу прославили славу Светог Симеона Мироточивог
Поред обиљежавања славе Светог Симеона Мироточивог ЗУ Јањана је 26.2. прославило и 11 година од оснивања удружења у ресторану Кум у Футогу. Прва слава, прије 10 година је одржана у Сремским Карловцима у мотелу Дунав.
Ове године је домаћин славе Мјесни одбор ЗУ Јањана Равно Село, на челу са предсједником Одбора Гораном Квргићем, а слава се одржава баш у Футогу да би јој присуствовао што већи број гостију. Постоје још МО Будисава, Обровац, Перлез и Банатско Ново Село.
На крсној слави окумили су се ЗУ Јањана и Удружење Срба Доњовакуфљана који се налазе у двије сусједне општине у Босни. Њихово пријатељство и блискост датира дуго и траје од давнина.
Овогодишњи кум славе је директор Фонда за помоћ избјеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине Душко Ћутило.
– Када људи постану кумови тада и њихово пријатељство добија један посебан облик. Овим чином смо данас, нашим прецима који су вјековима иза нас у Вакуфу и Јању сарађивали и били сложни пријатељи кумови и рођаци, дали један посебан печат – рекао је Душко Ћутило и заједно са свештеником Стојаном Билићем из Удружења Доњовакуфљана уручио куму предсједнику ЗУ Јањана Зорану Црепуљи пригодан поклон Свето писмо посебно припремљено за ово вече.
Након славског обреда, футошки свештеник Миле Мајкић је поручио да се у вјери налазе и част и образ, домаћинска слика, све оно што ваља и што сваки човјек треба да буде, да будемо дјеца Светог Саве.
– Нисте случајно узели себи за заштитника оца Симеона, оца који је Богу на првом мјесту угађао, а угађајући Богу угађао је и свом роду. Те му је све било и свето, честито и богато.
Јањани су познати по очувању традиције, па је и овом приликом Бране Миловац из Обровца „прочитао“ славу. Миловац је овом приликом читао славу како се то радило у Јању, а ову духовну традицију је научио од свог дједа и прадједа. Читање славе је настављено са здравицом „првом здравим у славу Бога живога, овом десном да свима буде срећно, живјели и здрави били уздравље и помогао вас Бог“.
Протојереј-ставрофор отац Чедомир Арамбашић је пренио присутнима благослов владике оца Сергија и позвао све да сачувају своју вјеру православну, да буду достојни насљедници својих предака и сачувају свето име Србиново и Јањ да носе у срцу ма гдје били.
Милош Вучевић позвао на слогу и уједињење
Милош Вучевић градоначелник Новог Сада и велики пријатељ Јањана, је нагласио да је велика част имати патрона у Светом Симеону Мироточивом, у утемељивачу и српске државе и српске духовности и цркве.
– Велика је то и обавеза, зато вас молим, а то сам рекао и код браће Змијањаца, никада овдје нису била лака времена. Тамни су облаци над нама, од Косова и Метохије, Црне Горе… Укида се српски језик, ћирилица, протјерују Свето Саву, и Светог Симеона Мироточивог. У Федерацији БиХ константно нам дирају Републику Српску, покушавају да изврше ревизију Дејтонског споразума, односно да укину Републику Српску – рекао је Вучевић и додао да Срби у Хрватској не смију ни да помисле да имају ћириличну таблу.
Вучевић је указао и на погубну чињеницу да се Срби дијеле по свакој основи, и позвао на слогу и уједињење.
– Нећемо све притиске и нападе издржати ако се не будемо држали заједно. Иако мислимо различито, мора постојати заједнички циљ, имамо одговорност, не само према прецима који су нам подарили слободу, него је наша обавеза према нашим потомцима.
Миодраг Линта: Будите поносни на љепоте Јања
Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије је у свом обраћању подијелио сјајне утиске које носи са дводневног боравка у Јању, у љето 2019. године, када је присуствовао 11. Јањском вишебоју.
– Тамо се на најљепши начин чувају обичаји и традиција јањског краја. Посјетио сам Стројице гдје је био избор најљепше јањске ношње, развијање јањске пите, натпјевавање јањских пјесама… Извор ријеке Пливе је заиста једно чудо, као и отоци. Манастир Глоговац је драгуљ вашег краја, и посебно ми је било драго присуствовати литургији у част Светог великомученика Прокопија у селу Бабићи – рекао је Линта и захвалио се ЗУ Јањана и неуморном водичу секретару ЗУ Јањана Цвијану Савковићу на боравку у Јању.
Линта је поручио да Јањани имају много разлога да буду поносни на свој крај. Такође је важно да српски народ који је нападнут са свих страна јача културно и духовно јединство.
– Морамо указати једни другима поштовање, морамо се помагати и једни другима опраштати.
Плавшић: Потребна стратегија за помоћ Јању
Милан Плавшић предсједник СО Шипово се осврнуо како је Јањ некада био велики и моћан, са 20.000 становника, а сада нажалост тек неких 1.100 становника.
– У већини села су школе погашене, постоји могућност да буде угашена једина школа на десној обали Јања, школа у Бабићима. Недалеко уназад та школа је имала близу 800 ђака – рекао је Плавшић и апеловао на све да помогну Јању.
Јању је помоћ потребнија више него икада, и ако се не помогне у овим тренуцима, послије ће бити касно.
– Направимо екипу паметних и добрих људи, Јањана и наших пријатеља, који ће осмислити учинковиту стратегију чија би реализација помогла Јању. Надмудримо оне који су правили стратегије расељавања и уништавања. Оживимо Јањ, јер имамо ресурса у природним љепотама – нагласио је Плавшић и рекао да су и они као локална самоуправа, заједно са Владом Републике Српске учинили много корисних ствари од асфалтирања путева, водоснабдијевања.
Зоран Црепуља, предсједник ЗУ Јањана је заједно са свим члановима удружења и свим гостима ове вечери упутио поздрав подршке дугогодишњем предсједнику Удружења Милану Маријанцу, власнику компаније Виторог који се налази на лијечењу у Београду. Колико је подршка јака говори и громогласан аплауз који је испратио ове поздраве.
Милан Марјанац је овом приликом упутио писмо у којем се захваљује градоначелнику Милошу Вучевићу, и посланици Јасмини Обрадовић на подршци коју пружају ЗУ Јањана, такође захвалио се и Миодрагу Линти и нагласио да их је прошле године обрадовао доласком у Јањ.
Присутни су били и народна посланица Јасмина Обрадовић, начелник Градске управе за грађевинско земљиште Града Новог Сада Дејан Мандић, представници секретаријата за културу Аутономне Покрајине Војводине и представници Управе за културу Града Новог Сада, представници Удружења Јањ Шипово на челу са предсједником Зораном Марјанацем, представници сродних завичајних удружења у Војводини – Змијање из Каћа, Удружење Срба Доњовакуфљана, Удружење Крајишника Крајина из Врбаса, Удружење Мањача, Удружење Гламочко коло и Удружење Петровчана.
Посебан поздрав упућен је јермонаху оцу Теофилу, сада игуману манастира Прибојска бања, а некада намјесника манастира Глоговац.
Весеље је настављено до раних јутарњих часова, уз пјесму и игру, уз срдачне загрљаје и здравицу.
Представљена књига Момчила Сакана
Представљена је и једна знаменита књига за Јањане Мој завичај Шипово – Јањ, аутора Момчила Сакана.
Аутор је рекао да га посебно радује што су Јањани привржени завичају.
– Чувајте љубоморно то удружење и везу са завичајем – мјесту гдје смо постали и одакле потичемо.
– То је једна лака читљива прича о људима нашег завичаја коју сам испричао онако како сам их видео у вријеме мог дјетињства. Настојао сам да опишем и објасним основне физичко-географске карактеристике завичаја, особине људи нашег поднебља, начин живота и привређивања, њихове обичаје и жртве које су имали у ратовима прошлог вијека. Књига, дакле, не претендује да буде високо научно дјело, али је она значајна за све науке: етнологију, антропологију, филозофију, социологију, економију, историју, демографију, психологију, културу и друге.
Немам много писаних материјала, што се може видјети и из оскудне литературе на коју се позивао аутор током писања. Обично је ријеч о предањима људи о једном времену и начину живота. Међутим, само оно што је записано има трајну вриједност.
– Зато је моја жеља да имамо што више оваквих писаних материјала. Сваки камен у Јању, свака кућа, сваки засеок и село, свака жртва, заслужују да се о њима пишу чланци, монографије, студије и вриједне књиге. На тај начин ћемо обогатити традицију и уопште културу завичаја. А, култура на познаје границе између појединаца, друштвених група и држава. Она је истовремено и основни предуслов за мир и толеранцију који су нам данас постали насушна потреба. Писањем и другим облицима стваралаштва остављамо траг о сопственом постојању. Не смијемо дозволити да нам други пишу историју и патентирају оне вриједности које вјековима посједујемо и његујемо.
Податке о жртвама је прво приказао укупно за њихову општину. Затим је у прилозима књиге приложио казивања очевидаца и савременика стравичних злочина које је окупатор учинио. Приказана су казивања очевидаца и савременика о стравичним злочинима масовних убијања цивила – најчешће дјеце, жена и старих и немоћних људи.
– Тако су, на примјер, у селу Греди (појата Луке Илића) запалили 83 лица, у Кичелевом Брду (стари турски чардак) — 76, у Подосојама (кошара Николе Миличића) — око 60, у Просјеку (Ћатина кошара) — 44, у Доњим Мујџићима — око 40, у Јеркићима – 11, у Бабићима (појата Мирка Плавшића) — 7 лица итд. Наићи ћете тамо на језиве и стравичне примјере. Зато ми жртве никада не смијемо заборавити. Нека опрости ко може, али заборавити не смијемо никада – рекао је Сакан.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
Vladimir Damjanovic
/
Gde se pomenuta knjiga može kupiti?
уторак, 20. октобар 2020.