АКТУЕЛНО:

Још један другарски састанак гимназијалаца из Оточца

Велики број пријатељстава из школске клупе су вјечна. Разиђу се пријатељи по цијелом свијету, али остану успомене које вријеме не може да избрише. У Београду су се 20. септембра у ресторану Плитвице окупили гимназијалци из Оточца. Обиљежили су 51 годину од матуре. Наравно, свечано су обиљежили и пола вијека, прошле године.

Како је за Српско коло рекао Ђуро Бобић  из Беча, и та давна, 1973. као да је јуче била. Тада су напустили гимназијске клупе и растали се уз Гаудеамус игитур.

– Своје четворогодишње школовање у личком градићу Оточцу, завршила је, није да их сада хвалим, али сви се с тиме слажу, једна од  најуспјешнијих генерација познате Оточке гимназије. Било је то још у оним старим, добрим временима, која, нажалост, никад више неће доћи.

Наставили су школовање по разним факултетима, и разним државама бивше Југославије. Стекли образовање и дипломе инжењера, професора, доктора, правника, економиста, а дошло се и до доктора наука.

– Прошле године смо се окупили да обиљежимо јубилеј 50 година од матуре и тада смо одлучили да се традиционално окупљамо сваке године. Нажалост, нису сви успјели да се окупе, јер је био петак – радни дан, али били су телефонски повезани, и видео линковима, поготово они из дијаспоре. Радост сусрета и дружења као и позитивна енергија, обиљежили су и овај сусрет. Присјећали смо се догодовштина, професора строгих и оних мање строгих, спортских сусрета гдје је мушка екипа освајала прва мјеста у малом фудбалу, ношења писама заљубљених парова… То поподне тако је брзо прошло и свима је било жао кад су морали напустити ресторан. Али дружење се наставило. Оно виртуелно. Многи нису могли прије поноћи заспати. А неке је сан тек пред зору преварио – рекао је Бобић.

Понесени емоцијама и дивним дружењем сљедећи сусрет су већ заказали за рано прољеће, јер како кажу дуже се не може чекати!

О самој школи нам је говорио историчар проф. др Момчило Диклић.

– Док сам ја похађао средњу школу, то је била Гимназија. Послије је био Средњошколски центар, а затим Центар за усмјерено образовање. Школа датира из 19. вијека, и има дугу традицију. Моја генерација се раселила по читавом свијету, и значајан дио њих више нису живи, али изњедрила је изузетне људе.

Диклић каже да су била два одјељења Гимназије. Њихови вршњаци се окупљају и у Хрватској. За вријеме директора Миле Мише Орешковића у периоду од 1972. до 1980. имали су око 1.300 ученика,  а сада их је за око хиљаду мање.

– Школа је за вријеме њега имала 8 различитих одјељења струка и два одјељења изванредног образовања. Оточац је био индустријски град. Имали смо три дрвне индустрије, великог аутопревозника, Космокемија Оточац, Отекс Оточац, пивовару… данас ниједна од тих фирми не ради.

Надају се да ће још дуго година окупљати, јер ти заједнички сати пролете и са нестрпљењем очукују сваки наредни сусрет.

Никола Чутурило,  Невенка р. Кангрга, Момчило Диклић, Милорад Ракић, Ђуро Бобић и Никола Млинарић. У првом реду су Душан Врзић и Јадранка р. Вуксан.

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

 

Нема коментара

Напишите коментар