Још једном се присетили жртава вуковарског десанта
У Вуковару обележено 78 година од десанта на Дунаву којим је покушан пробој Сремског фронта, а који је однео 2.000 жртава.
Након што је савезничка војска средином новембра 1944. године остварила значајну победу у Батинској бици у Барањи, у ноћи са 7. на 8. децембар покушала је сличан напад на Дунаву да изврши и код Вуковара и на тај начин пробије Сремски фронт. Битке око Вуковара вођене су неколико дана, али је форсирање Дунава на крају било неуспешно уз бројне жртве са обе стране. Напад су предводиле јединице 5. војвођанске бригаде и јединице Црвене армије. Овај датум обележава се у Вуковару сваке године, а тако је било и овога пута када су се 8. децембра код споменика у Борову насељу окупиле бројне делегације.
– Савезничка војска је пробала да реши проблем Сремског фронта тако што ће Дунавом доћи иза леђа немачким снагама и њиховим сателитима. Мостобран је био дугачак три километра, одавде из Борова насеља па до луке у Вуковару, а дубине 300 метара. Операција је трајала три ноћи и два дана, међутим временске прилике су биле јако лоше и јединице које су форсирале Дунав нису успеле да се споје са јединицама на источном делу фронта код Сотина које нису могле доћи да одбране мостобран. Са позиције ослобођења десант Дунава је лоше прошао, а у тих два дана је било око 2.000 мртвих са обе стране. То нам говори да су се овде водиле жестоке борбе – каже председник вуковарских и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније Лазо Ђокић.
Сремски фронт је пробијен копненим путем четири месеца касније, а читава земља је ослобођена у наредних двадесетак дана. Удружење антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара обележава Дан ослобођења 12. априла, као и Дан сећања на жртве стратишта Дудик, а ово је трећи велики датум који се обележава овде, а односи се на догађаје из Другог светског рата.
– Идеја коју заступамо јесте да је антифашизам цивилизацијска тековина и да је култура сећања на наше славне претке потребна како бисмо и нашим потомцима указали на чињеницу да су се борили на правој страни те да су храбро дали своје животе за боље сутра њихових потомака и да је потребно да негујемо културу сећања и вредности народноослободилачке борбе – сматра организатор скупа Лазо Ђокић.
Централна манифестација одржана је код споменика у Борову насељу уз полагање венаца, кратко обраћање организатора те крати програм и рецитације вуковарских гимназијалаца. Споменик у парку у Борову насељу посвећен је управо погинулима у десанту Дунава и један је од привих спомен-обележја на овим просторима. Подигли су га радници фабрике Борово још 1946. године.
Обележавање годишњице наставило се потом у Вуковару где су венци положени на спомен костурници код болнице у којој су сахрањени погинули војници Југословенске и Црвене армије уз бројне жртве убијене на Дудику. Један заједнички венац бачен је и у Дунав код вуковарске луке те је на тај начин одана почаст свима онима који су тих децембарских дана 1944. године своје животе завршили у другој највећој европској реци.
Међу бројним делегацијама венце су положили и војни аташе Руске федерације у Републици Хрватској Генадиј Можаев и генерални конзул Републике Србије у Вуковару Александар Накић. Венце су још положили и представници Заједничког већа општина, Вуковарско-сремске жупаније, Већа српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније, Самосталне демократске српске странке те антифашисти из Трпиње, Борова и Винковаца. Од антифашиста из Републике Србије присутне су биле делегације из Новог Сада, Сремске Митровице, Апатина и Растине, а из Босне и Херцеговине почаст погинулима одали су антифашисти из Сребреника, Градачца и Брчког.
Преузето са: Срби. хр
