Парастос и комеморација за цивилне жртве западне Славоније 1991. године
Код спомен-обележја у близини села Јеминовца одана почаст цивилним жртвама убијеним у децембру 1991. године у Чечавцу, Чечавачком Вучјаку, Јеминовцу, Рушевцу и Шњегавићу у западној Славонији.
На Међународни дан људских права, 10. децембра, код спомен-обележја које су у близини села Јеминовца подигли мештани и Веће српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније, одана је почаст, положени венци и одржан парастос за невине цивилне жртве убијене у Чечавцу, Чечавачком Вучјаку, Јеминовцу, Рушевцу и Шњегавићу. Те жртве страдале су у децембру 1991. године. Тада је у једном дану убијено 42 мештана српске националности, 24 жене и 18 мушкараца, углавном стараца. Један непокретан старац запаљен је у кревету.
Већина посмртних остатака жртава до данас није пронађена, а био је то један од најокрутнијих и најмасовнијих злочина над Србима током рата у Хрватској, посебно због тога што су жртве биле већином стари и болесни људи. За тај злочин још увијек нитко није одговарао.
– Ти људи убијени су само зато што нису хтели да напусте своје куће. Веровали су да им нико неће учинити некакво зло. Ми, представници српске заједнице у Пожешко-славонској жупанији, и овом приликом позивамо све грађане, који располажу информацијама о несталим особама овога краја и других подручја, да својим сазнањима помогну институцијама Републике Хрватске. Тај позив упућујемо и Србима којима су можда познати подаци о несталим Хрватима. Желимо да наши грађани, без обзира на њихову националност, чују о злочину на који смо данас подсетили. Овом приликом изражавамо жаљење и због страдања Хрвата на подручју наше жупаније и Републике Хрватске. Био сам члан српске делегације која је одала почаст страдалима у Вуковару. Ускоро ћу отићи на Бучје, у Доњи Чаглић и друга места страдања грађана хрватске националности. Све злочине треба осудити, а починиоце извести пред лице правде и примерено казнити. Искрено се надам да се злочини неће поновити – рекао је том приликом заменик Пожешко-славонског жупана Никола Ивановић.
Жртве ратног злочина почињеног 10. децембра 1991. године
1. Јово Радић, 1915.
2. Мила Радић, 1919.
3. Ана Радмиловић, 1927.
4. Анка Радмиловић, 1938.
5. Илија Радмиловић, 1951.
6. Милан Радмиловић, 1910.
7. Милка Радмиловић, 1909.
8. Ана Раносављевић, 1909.
9. Михаил Раносављевић, 1905.
10. Анђа Станковић, 1926.
11. Стево Раносављевић, 1928.
12. Милан Радмиловић, 1935.
13. Босиљка Станковић, 1927.
14. Анђа Старчевић, 1928.
15. Јагода Старчевић, 1911.
16. Милка Старчевић, 1943.
17. Милица Шимић Мица 1930.
18. Милка Шимић, 1930.
19. Мара Тркуља, 1937.
20. Анђа Трлајић, 1925.
21. Љуба Трлајић, 1929.
22. Милка Старчевић, 1919.
23. Ђуро Васић, 1912.
23. Марија Милинковић, 1907.
24. Јанко Живковић, 1924.
25. Раде Божић, 1920.
26. Љубица Царевић, 1926.
27. Милан Царевић, 1920.
28. Ката Чичковић, 1910.
29. Јагода Дулић, 1917.
30. Радојка Дулић, 1943.
31. Миле Мијатовић, 1907.
32. Милева Ивановић, 1944.
33. Јагода Миличић, 1911.
34. Милева Милошевић, 1938.
35. Босиљка Протић, 1908.
36. Драга Протић, 1931.
37. Љубомир Протић, 1938.
38. Милан Протић, 1928.
39. Станко Протић, 1922.
40. Никола Живковић, 1950.
41. Миле Дулић, 1952.
42. Рајко Старчевић, 1956.
Преузето са: СРБИ.хр
