Јуче на Новом гробљу сахрањена је Свјетлана Оклобџија (1964-2023)

Многобројна родбина, колеге и пријатељи, партнери и сарадници из ОЕБС-а, УНХЦР-а, ДРЦ-а, Јединице за управљање пројектима, као и општински повјереници из преко 50 општина, окупили су се јуче, 23. фебруара како би на вјечни починак испратили преминулу Свјетлану Оклобџију. Свјетлана је 30 година провела радећи у Комесаријату за избјеглице.

Свјетлана је рођена у Београду 1964. гдје је завршила основну и средњу школу као и Факултет политичких наука – Смјер социјални рад и социјална политика.

Пословну каријеру почела је у Центру за социјални рад у Косовској Митровици, затим прелази у Центар за социјални рад у Београду – Савски Венац. Формирањем Комесаријата за избјеглице 1992. године почиње да ради као самостални стручни сарадник за питања остваривања права из социјалне заштите најугроженијих категорија избјеглица: дјеце без родитељске пратње, инвалида, рањеника и старих лица без подршке породице.

Радила је у Комесаријату преко три деценије, у доба највећих егзодуса избјеглица и интерно расељених лица када су пред Комесаријатом и државом Србијом били најтежи изазови, у доба када је постојало 700 колективних центара са преко 60.000 лица.

Рад са људима је најтежи и најхуманији посао, а ако су то још најугроженије категорије становништва онда нема шаблона. Свака избјегличка прича је несрећна на свој начин и свакој треба индивидуално приступити, а то је Свјетлана умјела, и у томе је била ненадмашна и несебично се давала.

До прераног одласка била је шеф Одсјeка за спровођење пројеката из фондова ЕУ и других пројеката за рјешавање стамбених потреба корисника.

Због природе посла сарађивала је са свим општинама на територији Републике Србије, учествавала у раду комисија за избор корисника, држала обуке за Локално акционо планирање, била окружни координатор. Познавала је сваког општинског повјереника за избјеглице. Била је велики професионалац, неуморна, пожртвована и бескрајно посвећена корисницима, била је симбол Комесаријата и његове борбе да се нађе одговарајуће рјешење за сваку породицу и помогне људима у невољи.

На сахрани се видно потресена обратила тужном скупу и Свјетланина колегиница Светлана Велимировић и нагласила да су говор писале њене колеге заједно.

– Поставила си темеље Комесаријата и била првотимац више од 30 година. Бринула си се о рањеницима и њиховим породицама. Знала си за сваку ампутацију, натколену, потколену, обострану. Била си ту за свако дијете без родитеља, и бринула да довољно ојачају како би самостално наставили живот када изађу из установа. Била си ту за све нас – повјеренике, странке и послије радног времена, и празником.

Свјетлана Оклобџија се истицала по стручности у послу, али и ведрим духом и непресушним хумором.

– Мрзила си људску глупост, али си праштала и увијек налазила оправдање за свакога. Увијек своја, јединствена и правдољубива. Била си најдуховитија особа коју познајем и често си говорила: „Мени да зашију уста, на лакат бих проговорила.” Има нека моћ у добрим људима и она траје и након њихове смрти. Остаћеш заувијек са нама, у нашим мислима, јер си оставила неизбрисив траг у Комесаријату и нашим животима.

Некадашњи комесар за избјеглице Владимир Цуцић нагласио да је Свјетлани друга кућа био Комесаријат, мјесто гдје је радила без одмора и одсуства.

Вјечна јој слава!

Новинар Српског кола

Драгана Бокун