Како је прослављен јубилеј – 50 година „Невесињске пушке“ у Београду

 У својој држави соколи су били сарадник свих оних фактора, који су радили на јачању државе. (1)

Четничко удружење се приликом двадесетогодишњице свога рада у југоисточној Србији уписало за члана добротвора у многим соколским друштвима у тадашњој јужној Србији. Према њиховим речима сматрали су да ће соколство културним радом најбоље учврстити дело четника. (2)

Приликом прославе 50 година од Невесињске пушке у Београду јула 1925. организоване су тродневне свечаности. Устаницима и њиховим потомцима одате су највише војне почасти. У свечаностима је учествовало и преко 500 гостију из Француске, Чехословачке, Белгије, Пољске, САД, Русије, Румуније и других земаља. Свечаностима је присуствовала делегација из Невесиња. Присуствовали су Софија Јовановић-Крсмановић и Црвенчанин из Невесиња (1875). У поворци 19 јула 1925. били су коњичка фанфара, одред војске са заставама свих ратних пукова, инвалиди, музика, вод добровољаца, устаници, музика, четници, Удружење резервних официра и ратника, сељаци у ношњи, музика, соколи, Савез женских друштава. У поворци су учествовали борци из Кривошија у народној ношњи, чешка делегација са својом заставом, четници „Петар Мркоњић” са заставом, Херцеговачки добровољци, пољска делегација, четници-комите са заставом и на крају Орјунашке заставе. Међу Херцеговцима били су прота Марко и Петар Нешић. На Теразијама говорио је професор Миленко Вукићевић „Нестор Летописац”. Пред министарством војним говорио је генерал Вучковић.  Делегати су 20 јула 1925. посетили Тополу и присуствовали помену погинулим и умрлим устаницима. Положени су венци на гроб Незнаног јунака на Авали. Био је парастос на Дунавском кеју. Била је конференција професора Владимира Ћоровића и позоришни комад. Обележавање славе Савеза добровољаца било је 21. јула 1925.

У манастиру св. Прохора Пчињског одржан је 7 маја 1933 године конгрес четника из целе земље. Поред делегата и главног одбора на конгрес су дошли бројни чланови из свих крајева земље, тако да је свих учесника било око 1.000. Делегација из Загреба  положила је венац у самом манастиру и на гроб четника – Хрвата Петра Момчиловића-Маричића. Босанци су положили венац на Петраљици и Пасјанима, Шибенчани на Шупљем Камену, делегати из Љубљане на Табановцу где се налазило гробље 1905 мучки побијених четника. Са Конгресом је прослављена и тридесетогодишњица рада Четничког удружења, па су са конгресом биле спојене и свечаности. У недељу пре подне била је освећена у Куманову костурница палих четника, а увече приредила је кумановска општина у дворани Соколског дома свечани банкет. (3)

Удружење „Народна свест” позвало је на сарадњу патриотска, ратничка  и  витешка друштва  „да се духовно и морално спремимо за све догађаје који могу да наступе”. У Београду је основан  „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде,  Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима,  Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савез емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво. Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (4)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. После говора изведен је дефиле војске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. (5)

Соколи су прославили годишњицу Церске битке 19 августа 1939. У оквиру прославе приређен је дефиле војске, старих ратника, резервних официра, четника, сокола, ватрогасаца и скаута. (6)

У Краљевини Југославији  национална друштва су уско сарађивала и помагала једно друго. Њихов циљ био је заједнички рад на  одбрани и унапређењу земље. У својој држави соколи су били сарадник свих оних фактора, који су радили на јачању државе.

 

 

 

 

 

 

 

 

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Извор: Слободна Херцеговина

Напомене  :

1. Фрањо Малин (Петроварадин), „Соко некад и сада”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 19;
2. „Разно”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1924, бр. 12, Год. III, стр. 335;
3. „Конгрес четника у Пчињском манастиру“, „Кроника“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 12 мај 1933, бр. 20, стр. 3;
4. „Ратни поменик”, Београд, јуна 1939, бр. 3, стр. 1;
5. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
6. Д.Ж, „Прослава  Церске битке”, „Око Соколово”,  Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 104, 105;