Као некада: Сеоске славе у Лици и Западној БиХ повод великог окупљања Срба током августа
Међу највећим православним зборовима на подручју Лике и околине где се током августа окупља велики број Срба је прослава Преображења у селу Мутилић код Удбине, прослава Илиндана у селу Небљуси код Доњег Лапца, као и прослава Пантелиндана у селу Грмуша код Бихаћа, уз границу Хрватске и БиХ.
Према речима заменика жупана Личко-сењске жупаније Милана Узелца који је испред Српске заједнице главни организатор сеоске славе Преображење Господње, у Мутилићу је 19. август најважнији датум у години за све Србе Удбинског краја, како старије тако и младе.
„Тада се окупимо иако смо иначе расути широм света. Овакве прославе од 2001.године се организују масовније. Наши људи планирају тако и своје годишње одморе како би за овај празник били у родном крају. Али нажалост само тада се окупило у оволиком броју. Ове године било је око 1500 људи на прослави. Програм је започео литургијом коју је служио протонамесник Коренички Никола Малобабић, а затим и освећењем и ломљењем колача у цркви Св. Преображења у присуству куме славе Меланије Ајдуковић. Након тога приређен је богат културно-уметнички програм где је учествовало преко 100 чланова.Ове године то су били КУД ,,Мира Лукач” Дрвар, СКД Просвјета Пододбор Удбина и Пододбор Кореница, певачка група Плитвице, певачка група Стрмица из Стрмице код Книна и певачка група ,,Буковчани” из Ервеника, а госте под шатором у вечерњим сатима забављала је музичка група Мерак Крајине из Београда“, испричао је Узелац који поручује да село нема других проблема осим тога што у њему нема људи. Данас је то 25 становника, а пре 1995.године било је око 100.
На подручју Лике, на самој граници Хрватске и БиХ, налази се село Небљуси. Мештани овог српског личког села такође организују велику прославу сеоске славе Илиндан.
Села Небљуси налази се у источном делу Лике и припада општини Доњи Лапац. На Светог Илију окупи се више стотина мештана, и старих и младих, који данас живе широм Србије, Европе и других крајева света. Храм Св.Пророка Илије саграђен је 1795.године. Рушен је у Другом Св.рату, а обнављан два пута, 80-их година, па поново од 2003. године траје његова обнова.
Од тада се поново Срби окупљају у селу, највећим бројем за славу, 2.августа. Литургију је и ове године служио парох Предраг Сушић, а затим је обављено свечано ломљење колача у присуству кума славе Богдана Врањеша.
Уследио је богат културно-уметнички програм и дружење под шатором.
Заиграло се и коло, као некада у Небљуси када је било преко 300 становника, док данас живи око 50.
Једно од српских села сличне судбине, удаљености око један сат вожње одавде путем Доњи Лапац- Бухаћ, је село Грмуша, код Бихаћа у Федерацији БиХ. Пре 1994-године имало је 400 становника насељених у 89 домаћинстава, али од тада је празно. Иако отерани са свог огњишта, Грмушани се окупљају у селу макар на сеоску славу Светог Пантелејмона, 9.августа. Та традиција је стара 131 годину.
Према речима пароха Бихаћког Славише Милиновића од 1994.године до данас ниједан становник се није вратио јер су услови за повратак неповољни.
“Локалне власти не желе да направе пут, доведу струју и врате у првобитно стање услове, какви су били 90-их. Грмуша је највеће село у Бихаћкој крајини које се простире на 18 километара”, објаснио је парох Милиновић додајући да, иако данас у Грмуши нема ниједног сталног становника, некадашњи мештани дођу са свих страна света и у великом броју прославе Пантелиндан.
,,Ове године смо након Свете Литургије и освећења Славског колача у присуству кума славе Жељке Ристивојевић са породицом, имали и неколико крштења у цркви, а затим је приређен ручак за све присутне и уз песму и игру до касних вечерњих сати је трајало дружење.
То нам буди осећај испуњености и радости јер се народ окупља око своје Цркве и једни око других да оживе Грмушу бар на један дан као некада”, нагласио је парох Милиновић и поручио да српски народ увек и на сваком месту треба говорити одакле је, ко је, ко су му преци, проносити глас о свом селу, страдању народа које је овде било великих размера. Велики број људи страдао је за време Другог светског рата, на Гаравицама 1941. “, подсетио је Милиновић говорећи о скоро 250 мештана пострадалих од усташке руке на стратишту Гаравицама.
,,Требамо што више долазити, доводити младе и децу, да им покажемо грумен земље, темеље на којима су одрасли свети и велики људи. Да своју земљу ни по коју цену не продајемо и недамо туђинима, зарад кратког искуства. Јер сваки комад земље који је продат биће наплаћен сузама потомака и клетвом предака”, закључио је парох Бихаћки Милиновић и позвао све да поново као некада дођу у Грмушу на сабор да заједно оживе стазе детињства и младости.
,,Грмушки народ је благочестив и Христољубив. Пун вере, наде и љубави, а да се не одричу свога говори и то што из сопствених донација обнављају Храм Светог великомученика Пантелејмона, који датира из 1893. године”, поручио је парох Милиновић.
новинарка „Српског кола“
Весна Пешић
