Кецмановић: Односи у БиХ у доба короне као пред крај СФРЈ
Политички и економски односи у БиХ у вријеме короне неодољиво подсјећају на односе република и покрајина, народа и народности пред крај СФРЈ, а једина разлика је што је спољни фактор Југославију хтио да уништи, а БиХ хоће да спаси, сматра професор Ненад Кецмановић.
Он истиче да се БиХ и без вируса корона већ 19 година налази у ванредном стању, а да се сада догодило „ванредно стање у ванредном стању“ или „ванредно стање на квадрат“, те да је актуелно краткорочно дало додатну мотивацију оном старијем и дугорочнијем.
– У БиХ постоје два паралелна ванредна стања, од којих ће ново проћи, а старо остати – истакао је Кецмановић.
Он је указао да је на евро–америчком западу пандемија разголитила неолиберални глобализам, али да се након првобитне конфузије и расула спрега финансијске и политичке олигархије лако споразумјела да економске посљедице ванредног стања које их једино и брину ријеше штанцовањем 5,5 трилиона фиктивних долара и евра.
– БиХ, међутим, због хроничног ванредног стања није у стању да прими и подели сићу која је додијељена периферији и наставиће да болује од свог неизлечивог „босанског вируса“ – невео је Кецмановић у ауторском тексту за „Политику“.
Кецмановић је указао да ће у БиХ на јесен локални избори, те а да, у изборној сезони „босански вирус“ набуја, баш као што и зимска сезона погодује ширењу респираторних инфекција, попут грипе и вируса корона.
– Кажу да после пандемије „више ништа неће бити исто. Можда у свијету и неће, али у Босни богме хоће“ – увјерен је Кецмановић.
Да би илустровао да пандемија у БиХ ништа не мијења, Кецмановић је навео да је већ послије првих случајева инфекције у Српској, када је зазвонило на узбуну и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик тражио проглашење ванредног стања, бошњачки колега одбио ту иницијативу, а, да је, након што је Влада Републике Српске прогласила „ванредну ситуацију“, посланичка група СДА у Народној скупштини Српске ставила вето „због угрожавања бошњачког националног интереса“.
– Пазите, ријеч је о бочњачким политичарима који породично живе у Српској, а блокирали су борбу против ширења епидемије у властитој кући, у предузећу у којим им раде жене, у школи коју им похађају дјеца, да би заштитили свој витални национални интерес – навео је Кецмановић.
Он је подсјетио да су бошњачки организације ветерана рата оптужили начелника Горажда „за издају због сарадње са агресором“ након што је Србија на његов захтјев тој општини у Федерацији БиХ испоручила брашно, као и да је Кризни пакет Међународног монетарног фонда од 330 милиона КМ изазвао конфликт у врху БиХ због прерасподјеле средстава.
Кецмановић је, између осталог, подсјетио и на то да је Шефик Џаферовић злоупотребио позицију предсједавајућег Предсједништва БиХ у ванредном стању и заказао комеморацију у Поточарима и „уз нос Србима, позвао Милу Ђукановића“.
– Касније је нешто и превазиђено, али се нови инциденти гомилају из дана у дан, јер капацитет узајамног повјерења као да никада није ни постојао – констатује Кецмановић.
