Књижевник Драго Кекановић, нови члан САНУ, одржао приступно предавање

ПИШЕ: Миленко Заилац

Књижевник Драго Кекановић изабран је 7. новембра 2024. године за иностраног члана Српске академије наука и уметности. У присуству већег броја људи, одржао је у Српској академији наука и уметности у Београду 27. маја 2025. године приступно предавање под насловом „Између Зенита и ништавила или Прича о роману који нисам написао, а морао сам“. Потом му је Председник САНУ, академик Зоран Кнежевић уручио одлуку о избору за иностраног члана САНУ.

Присутни су са пажњом и уживањем слушали ауторову исповјест како је годинама поушавао да срочи роман о Љубомиру Мицићу (1895-1971), свом пречанском земљаку, највећем нашем авангардисти XX вијека, творцу свјетски познатог авангардног правца зенитизма, оснивачу и уреднику часописа „Зенит“. Зенитизам је био одговор који се издизао изнад друштвене, интелектуалне, моралне, умјетничке кризе након великог свјетског рата – одговор који је нудио нову слободу стварања и изражавања, правац из ништавила према свјетлијој будућности.

Кекановић је у најави бесједе истакао: Треба рећи да је ова прича о мом несуђеном и неоствареном јунаку прича,  о ствараоцу и интелектуалцу који се упустио у битку против тзв. вриједности европске цивилизације, у битку за коју је унапријед знао да ће изгубити, али  није одустајао. 

Било је то излагање које ће многи, с разлогом, изнова ишчитавати, проучавати, тумачити…

Кекановић је рођен 1947. године у Братуљевцима код Славонске Пожеге. Завршио је Филозофски факултет у Загребу – Одсјек за југославенске језике и компаративну књижевност. Уређивао је више листова (Студентски лист, Полет и Пролог), био уредник Драмског програма на Телевизији Загреб (Хрватској телевизији), радио као уредник издавачке дјелатности у „Просвјети“… Након прве објављене књиге, пјесничке збирке „Свјетлост шума“ (1965), објавио је већи број прозних дјела: прича, приповјдака, романа, као и драмских текстова, телевизијских драма, серија, драматизација, фељтона, позоришних, филмских и књижевних критика…

За себе ће у интервјуу (Политика, 25. 4. 2022.) рећи: „Ја сам српски писац рођен у Хрватској. Живим у Загребу. Свакодневно се сусрећем са две културе и вере Истока и Запада. Моје искуство живота с људима истих навика и судбина не бих никоме нити препоручио, нити приуштио. Проживео сам такве историјске околоности у којима је свако од нас морао застати и упитати се: „Чекај, човече, одлучи се, реци ко си“. У истом интервјуу је објаснио и како је разријешио своју дилему: „А дилему: склонити се и затворити се у своју стаклену кулу литературе или остати на улици међу људима, решио сам тако што сам приступио оној шачици обновитеља рада забрањеног Српског културног друштва „Просвјета”.

Добитник је већег броја признања: награде „Седам секретара СКОЈ-а“, награде листова „Младост“ и „Политика“, годишње награде „Владимир Назор“ (1978), награде „Борислав Пекић“ (1999), а 2012. године и награде „Сава Мркаљ“. За роман „Вепрово срце“ добио је пет књижевних награда: 2012. године награде „Светозар Ђоровић“ и „Сава Мркаљ“, а 2013. награде: „Бранко Ћопић“, „Златни сунцокрет“, „Борисав Станковић“ и „Душан Васиљев“. За збирку прича „Усвојење“ добио је 2014. награду „Данко Поповић“ и Андрићеву награду, а за приповјетку „Кумић“ исте године му је додијељена награда „Григорије Божовић“. Први је добитик књижевне награде „Београдски победник“ за роман „Приврженост“. Сомборска библиотека му је 2024. додијелила награду „Вељкова голубица“ у част Вељка Петровића…