Комад Далмације на северу Бачке

У суботу, 16. децембра 2023. године у насељу Светићево, у општини Бачка Топола обележен је почетак радова на изградњи споменика оснивачима села. Пре тачно једног века, далматински преци из Врличке крајине – Отишића и Кољана из породица Боговац, Бодрожић, Бокун, Гарић, Загорац, Јеркан, Калинић, Катић, Марјановић, Марчетић, Ненадић, Поповић, Стојсављевић, Стричевић, Тадић и Тодоровић су први пут ступили на плодну бачку земљу. Измучени глађу која је неколико година после Великог рата харала далматинским крајевима, веровали су у нови живот на панонској равници.

Један део чинили су Пупинови добровољци из Америке, а други део регрутован је из руског заробљеништва, па су заједно учествовали у борбама на Солунском фронту. За ратне заслуге добили су земљу од краља Александра Карађорђевића. Прва кућа у селу је саграђена почетком 1930-их година, а школу су добили коју годину раније. Оснивачи су за славу села и свеца заштитника одабрали Светог Ђорђа.

На Спасовдан 1941. године, становници Светићева су са својим породицама истерани из својих кућа од стране мађарске војске и одведени у логоре. Неки се нису вратили. После ослобођења Светићево је, као и остала колонистичка насеља, било трн у оку новим властима. Представљали су остатак старог света који су комунистичке власти желеле да сруше.

Идеја за подизање споменика постоји већ три деценије. Данас је она почела да се остварује. Пре три године почели смо да рушимо препреке за изградњу достојног белега који ће нас подсећати на наше претке. Важност неговања колективне културе сећања препознала је Влада Аутономне покрајине Војводине, па ће у потпуности финансирати овај пројекат. На централном месту спомен-подручја налазиће се споменик у облику далматинског гумна на којем ће бити уклесана имена и презимена 36 оснивача насеља. У склопу спомен-комплекса предвиђено је и место за паљење бадњака и логорске ватре. Тамође, оближњи Сеоски (Соколски) дом красиће фотогалерија оснивача насеља и етно соба са пригодним предметима материјалног културног наслеђа из врличког завичаја.

Манифестација је завршена полагањем два камена темељца који је донешен из Далмације, први из Отишића поред цркве Светог архангела Михаила, а други из Кољана, поред манастира Драговића. У име свих потомака оснивача Светићева, господи Момчилу Стојсаљевићу, Петру Тадићу, Милораду Стојсављевићу и Велимиру Загорцу припала је част да оба камена положе у темељ споменика.

проф. др Растислав Стојсављевић;
врлицкакрајина.орг.рс

Преузето са: Банија онлајн