Коме смета међународна конференција о злогласном логору у НДХ
МЕЂУНАРОДНА научна конференција „Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи“ посвећена Дану Јасеновца, 21. по реду, започела је јуче у Београду окупљајући научнике и многобројну публику.
Организатор скупа је Институт за истраживање Јасеновца, невладина организација основана 1998. у САД, посвећена едукацији света о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на Балкану у Другом светском рату.
Истраживање геноцидне политике НДХ још увек је опасна тема, указао је проф. др Бари Литучи, директор Института за истраживање Јасеновца.
– Постоје људи који нису желели ову конференцију, због чега су звали њене учеснике и претили им, што треба да буде предмет полицијске истраге – рекао је на самом почетку Литучи. – Нажалост, у Меморијалном музеју Холокауста у Вашингтону, у којем је требало да буду представљени сви логори смрти у Другом светском рату, до 1997. ни Јасеновац, ни остали логори у НДХ нису били ни поменути. То је последица одлуке Стејт департмента. На првој конференцији Института пензионисани директор Музеја Холокауста је открио да се обраћао државним институцијама са питањем зашто људи који су заједно патили и борили се не могу заједно и да се сећају тих догађаја. Његов закључак је био да су инстутуције имале агенду која то није дозвољавала, иако је ова тема важна за Србе, Роме и Јевреје.
Они су креирали програм стварања етнички чисте, велике католичке Хрватске и тезу да на њеној територији не постоји други народ осим хрватског. Срби су третирани као „православни Хрвати“ и створен је став да они који се тврдоглаво држе идентитета треба да буду уклоњени. О томе сведоче речи Штросмајеврових следбеника из 1866. да ће „Србе присилити да буду Хрвати“, а Јерко Павелић 1907. у Сабору каже „када би франковци били на власти 48 сати, Срби би постали Хрвати“. Миле Будак је истицао да „трећину Срба треба побити, трећину покатоличити, а трећину протерати“. Комунистичке власти Хрватске желеле су да се реше Срба, да их буде што мање. Туђман је у књизи „Беспућа повијесне збиљности“ написао да је геноцид део људске природе и да га као такав треба прихватити, што је деведестих показао у пракси. Геноцидна хрватска политика према Србима провлачи се као црвена нит од 19. века до данас.
Британски историчар др Рори Јеоманс је видео-линком одржао предавање „Производња боље прошлости: Између културе сећања и ревизионизма у савременој Хрватској“. Указао је да је пропаганда током деведесетих прогласила Србе за негативце, чиме су оправдани сви ранији злочини над њима.
– Хрватски ревизионисти су почели не само да негирају број жртава у Јасеновцу, већ логоре у НДХ уопште. Универзитетски професор Бланка Вуколић, апологета НДХ, тврдила је да су логори за децу били – сиротишта. У ревизију су укључени и лобисти попут Филипа Коена, који је написао књигу која Србима приписује хрватски антисемитизам. Слично у књизи и на блогу тврди човек који се представља као историчар Дејвид Голдман, аустралијски Јеврејин из Аделејда. У том граду, пак, нико не зна за њега, он постоји само на блогу који је посвећен глорификовању НДХ. То показује да свако може да купи интернет домен на коме може да манипулише подацима – упозорио је Јеоманс.
НАРОДИ која су преживекли геноцид у Другом светском рату добро се сећају тих догађаја, али не и свет, па се Србима историја поновила деведесетих.
– Ужасна пропаганда, каква после Другог светског рата није смела да се понови, Србе је дехуманизовала, у медијима су поређени са псима, свињама, пацовима – подсетио је проф. Литучи. – Карактеристичан пример те пропаганде је наслов из „Њујорк тајмса“ који је гласио: „Срби су на нивоу звери“.
ПРЕПРАВЉАЊЕ ПРОШЛОСТИ
БРИТАНСКИ историчар Јеоманс изнео је трагичне последице непознавања геноцида над Србима у НДХ:
– Филм „Дара из Јасеновца“ у критици листа „Верајети“ је окарактерисан као „националистички“, а критичар „Лос Анђелес тајмса“ се питао зашто се филм бави Србима „када су они само секундарне жртве“, а примарне су били Јевреји, иако је обрнуто. У разговору са хрватским историчарима ревизионистима они су ми потврдили да је државни програм да се призна Холокауст у НДХ, јер се он повезује са немачким нацизмом, али не и број жртава. О геноциду над Србима неће ни да чују, јер то није био немачки план, то је била локална политика НДХ.
Преузето са: Новости
