КОЖУН И ДРУГЕ ПЈЕСМЕ – Објављена нова збирка поезије Гаврила Миле Принципа
-
У издању Културно Историјског Центра „Гаврило Принцип“ Нови Бановци изашла је нова збирка пјесама, „Кожун“ – и друге пјесме – аутора Гаврила Миле Принципа
КРОЗ ПРЕДАЧКО ЧЕЛО
(с мишљу на Грачац 1944. год)
Из очију ево модар пламен лиже
Предачке се сјене примакнуле ближе
С голих брда у космичку јаву
Камиказа смјело устремио главу
Да будућност снова претвори у јаву
Заложио просто своју русу главу
Оно му се тане примакло смјело
Што предачко пробушило чело
Као из засједе још у врелом стању
Проналази сврху у свом постојању
Не зна оно јадно да онако врело
Мисаоно предачко посветило чело
Сад из модрог плама што кроз рупу сија
Враћа се у живот предак историја.
Биљешка о писцу
Аутор Гаврило Миле Принцип рођен је 14. 04. 1961 год. у Босанском Грахову.
До сада је објавио: Пуцањ у тишину(1993. год.), Сан о прагу (2000 год.), У сну су ме походили преци (2002 год.); Грч (2006 год.) Ово је његова пета збирка пјесама. Оснивач је и председник Културно Историјског Центра „Гаврило Принцип“ за Србију и Босну и Херцеговину. Добитник је златног ордена са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновица, по благослову блаженопочившег митрополита Црногорско-приморског Амфилохија Радовића за укупне заслуге и заштиту лика и дјела Гаврила Принципа. Живи и ствара на релацији Босанско Грахово – Нови Бановци.
Извод из поговора :
Гаврило Миле Принцип је песник. Није му лако то да буде. И због свога имена и због свога презимена. Јер његов и наш имењак Гаврило био је песник. Али је светлости свога пера припасао славу свога копља које је аждају зболо. И слава тог копља је надвисила славу његовог пера, када се то перо претворило у копље. У сенци видовданског пуцња засветлеће гласови многих српских песника. А песма исписана кашиком на дну затворске порције у Терезину одјекиваће српском поезијом још од Црњанског све до Милана Ненадића, песника Принципове крви. Један од тих песника је и дословце Принципова крв, његов праунук и имењак Гаврило Миле Принцип.
Да је остао верни слуга свога песничког и дара и жара, говори и ова, најновија његова песмотворна исповест која се, на радост њених читалаца, управо налази пред нама. Која, у химничком хују, слави тешки удес рода и његов боготражитељски, страдални пут праведника. Која слави љубав према вољеној жени. Која слави светиње које су нас прославиле. Која слави драге сапеснике, међу којима су Милан Ненадић и Бора Ђорђевић. Која слави језик рода Српскога!
Благоје Баковић
Преузето са: Слободна Херцеговина
