Линта: Изјаве Милановића и Грлића Радмана да се негира хрватски језик су измишљотина
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као измишљотину изјаве хрватског предсједника Зорана Милановића и хрватског министра спољних послова Гордана Грлића Радмана да Србија негира постојање хрватског језика у уџбеницима за осми разред у Србији. Милановић, Грлић-Радман и представници хрватске националне мањине у Србији су незадовољни мишљењем Одбора за стандардизацију српског језика при Институту за српски језик Српске акадамије наука и умјетности који су истакли да уз српски језик треба ставити напомену да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци тај језик називају хрватским, босанским или бошњачким и црногорским језиком. Јасно је да су издавачи уџбеника радили по упутствима која су добили од стране Института за српски језик. Потпуна је лаж Грлића Радмана да Србија крши Споразум о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији из 2004. године а да га је Хрватска у потпуности испоштовала.
Линта истиче да Србија у потпуности поштује права хрватске националне мањине. Статутом АП Војводине из 2009. године хрватски језик и писмо уведени су као један од службених језика и писама у органима и организацијама Аутономне Покрајине Војводине. Постоји преводилац за хрватски језик у Служби за преводилачке послове при Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине. Према законским прописима у Србији свака национална мањина има право на службену употребу свог језика и писма ако је број припадника те мањине у укупном броју становника у локалним самоуправама 15 посто према посљедњем званичном попису становништва. У складу с наведеним прописима хрватски језик је службени језик у Граду Суботици на подручју читаве локалне самоуправе, Граду Сомбору (мјеста Бачки Моноштор, Бачки Брег и Светозар Милетић), Граду Сремској Митровици (мјесто Стара Бингула), општини Апатин (мјесто Сонта) и у општини Шид (мјеста Сот и Батровци). Хрватски језик је уведен као службени језик на читавој територији Града Суботице иако је учешће хрватске националне мањине 10 посто односно мање од прописаног услова од 15 посто што је доказ позитивног односа према хрватској националној мањини.
Линта наглашава да бројне чињенице потврђују да Хрватска плански и систематски крши Оквирну конвеницју за заштиту националних мањина, властите законе и Споразум о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији из 2004. године којима се гарантује право српске националне заједнице за службену употребу спрског језика и ћирилице. Према законским прописима у Хрватској свака национална мањина има право на службену употребу свог језика и писма ако је број припадника те мањине у укупном броју становника у локалним самоуправама барем једна трећина. Према посљедњем званичном попису становништва у Хрватској постоје 23 локалне самоуправе гдје Срба има више од 33.4 посто у укупном броју становника. У 22 локалне самоуправе Хрватска скоро двије деценије опстурише да се поставе табле са називима мјеста, улица, тргова, јавних институција на српском језику и ћирилици. У питању је један од бројних доказа да Хрватска не поштује универзалне вриједности за које се залаже Европска унија.
У Београду, 6.октобар 2021. године.
Информативна служба
Савеза Срба из региона
