Линта: Нова Влада да покрене разговор са Хрватском и БиХ о правима прогнаних Срба

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта тражи да нова Влада покрене разговор са Хрватском и Босном и Херцеговином о  уништеној и отетој имовини, отетим стеченим правима и бројним другим проблемима протјераних Срба и других оштећених грађана. Темељ дијалога треба да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“. У њему јасно стоји да свим грађанима и правним лицима морају бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31. 12. 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.

Бечки споразум у сукцесији је међудржавни споразум који је потписан 2001. године. Потврђен је у парламентима држава насљедница бивше Југославије и према Уставу Хрватске, Босне и Херцеговине  и међународном праву има јачу правну снагу од домаћих закона. Од ступања на снагу Бечког споразума о сукцесији јуна 2004. године Хрватска систематски одбија да спроведе у пракси Анекс “Г” и Анекс “Е” под називом „Пензије“.

Хрватска опструише повратак 40.000 отетих станарских права, одбија да исплати заостале и неисплаћене пензије за 50.000 пензионера и њихових насљедника, да врати више од 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта које је отето или узурпирано, да исплати накнаду штете за више од 10.000 српских кућа и локала које су срушене у терористичким акцијама у стотинама хрватских градова и мјеста гдје није било ратних дејстава, да врати отете српске куће и локале на основу фалсификованих пуномоћи и купопродајних уговора, да призна комплетан радни стаж прогнаним Србима прије почетка рата и током РСК, да исплати динарску и девизну штедњу, да исплати дионице прогнаним Србима који су искључени из процеса приватизације и др.

У Федерацији БиХ  постоје бројни примјери отимачине пољопривредног земљишта, станова, локала и друге имовине, као и незаконите сјече шумског богатсва. Такође, на српским ливадама без одобрења власника Бошњаци доводе стоку. Срушене и попаљене српске куће и даље у великом броју нису обновљење. Скрнављење српских цркава, гробаља и спомен-обиљежја постали су уобичајене и честе појаве. Српска дјеца у Гламочу и другим мјестима не могу да уче ћирилицу. Поред тога, постоје  бројни случајеви застрашивања Срба путем пријетњи, оптужби да су агресори, физичких напада и низ других кршења људских права.

У Београду  30. октобар  2022. године

Информативна служба

                                                                                                                     Савеза Срба из региона