Линта одржао састанак у Чачку поводом покушаја избацивања избјегличке породице Матрак из СИРП-овог стана
Предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта дошао је у насеље Кошутњак у Чачку 27. априла 2017. године поводом намјере Градске стамбене агенције да се из СИРП-овог стана насилно иселе избјеглице Јелена Матрак и њен брат Ристо јер нису у финансијској могућности да плаћају високу кирију. Покушај избацивања наведене избјегличке породице из њиховог стана није се десио из процедуралних разлога и из настојања Линте који је више пута звао Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и челнике града Чачка да се спречи наведени срамни чин. Слична судбина насилног избацивања пријети и још неким избјегличким породицама у Чачку али и у другим градовима. Линта је у насељу Кошутњак у Чачку одржао састанак са избјегличким породицама и породицама из реда домаћег становништва који, заједно са породицама из још шест локалних самоуправа (Ниш, Крагујевац, Краљево, Панчево, Ваљево и Стара Пазова), пуних девет година не могу да ријеше кључно питање интеграције тј. да добију право откупа и постану власници станова у складу са одредбама Закона о избјеглицама, као и да им се смањи висина кирије. Присутни на састанку у Чачку су изнијели приједлог да се до краја маја у Београду организује мирни протест на који би дошло што више корисника СИРП-ових станова из свих седам локалних самоуправа. На протесту би још једном упознали јавност о свом проблему и затражили од Владе његово рјешавање.
Као што је познато Влада Републике Србије и Влада Републике Италије закључиле су 2004. године Меморандум о разумијевању којим је предвиђена изградња 670 стамбених рјешења за избјеглице са ниским примањима и друге рањиве категорије становништва. Програм трајне интеграције избјеглица (тзв. СИРП програм) реализовао је УН Хабитат у сарадњи са тадашњим Министарством за капиталне инвестиције у слиједећим градовима: Ниш, Крагујевац, Краљево, Чачак, Панчево, Ваљево и општини Стара Пазова. Том приликом 530 стамбених јединица, који су изграђени средствима италијанске Владе, додјељено је 2008. године на коришћење избјегличким породицама (80 посто) и домаћем становништву (20 посто). Наведене избјегличке породице сматрају да су у процесу трајне интеграције дискриминисани у односу на остале избјеглице с обзиром да им није пружена могућност куповине добијених станова. Наиме, око 3000 избјегличких породица чије су стамбене јединице изграђене средствима других међународних организација или Влада других држава имају право куповине.
Линта више година активно и посвећено, кроз састанке на надлежним министрима и државним секретарима, посланичка питања у Скупштини и јавне иступе, настоји да се ријеши проблем наведених 530 избјегличких породица и породица домаћег становништва и то на начин да им се омогући право куповине добијених стамбених јединица како је то предвиђено Меморандумом о разумијевању из 2004. године. Линта је више пита апеловао на Владу Србије да донесе Закључак којим би се омогућила примјена Закона о избјеглицама из маја 2010. године на избјегличке породице из СИРП програма са осталим избјегличким породицама које имају право куповине стамбених јединица према наведеном закону. На овај начин би била исправљена вишегодишња неправда према наведеним избјегличким породица који живе у сталној неизвјесности јер нису трајно рјешили главни проблем интеграције, а то је питање становања. Oдговор надлежних министара Александра Вулина и Зоране Михајловић јесте да италијанска Влада не дозвољава да избјелгичке и друге породице откупе станове што дјелује нелогично. Ако је италијанска Влада дала средства за изградњу станова за избјеглице у оквиру Програма трајне интеграције онда је сасвим јасно да то претпоставља право власништва а не закупа над наведеним становима.
Информативна служба
Савеза Срба из региона
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)